У Кремљу, вест о смрти Березоваког стигла је за време заседања Савета за безбедности. То је потврдио прес секретар председника Путина, Дмитриј Песков. Он је изјавио да је пре извесног времена Березовски упутио писмо Путину у коме је признао да је учинио много грешака и замолио за опроштај.

Нису разумели ни Зорана Ђинђића, кога су почели да славе тек кад је убијен! Кроз историју људи нису разумели оне који су видели даље од својих савременика. Неки од њих су спаљени на ломачи, да би после постали хероји.

Још један централни стуб Путинове доктрине, тежња за војном супериорношћу која не може бити доведена у питање у руском суседству, објашњава стабилан раст у одбрамбеном буџету Москве током Путиновог председавања, од процењених 29 милијарди у 2000. до 64 милијарде долара 2011. године.

Рекао бих да читава атмосфера која је пратила усвајање ових измена и допуна добро илуструје стање на српској политичкој и медијској сцени. Много политикантства и трговине, лажног заклињања и јуначења. А све наводно у име „европских вредности".

Посткосовски циклус који живимо није за певати о њему. Нема мудрог деспота Стефана Лазаревића, имамо само нејаке Уроше. Не знам зашто, али када од њих слушам како је једна од опција и подела Косова – мислим да је то све само не опција за разматрање.

Немамо илузија да ће промотери косовске независности уважити противљење Србије да Косово добије своју војску, нити да Србија има моћи да то физички спречи, али она мора својим противљењем нагласити да би то било још једно у низу насиља које се Србији сервирају дуже од две деценије.

Једна од до недавно најразвијенијих и најдинамичнијих држава САД почиње да солира у својим спољноекономским односима, а до вођења самосталне политике од тога је дели само један мали корак.

ЕУ је заокупљена битним сопственим унутрашњим проблемима као што су то неизвесна будућност еврозоне, уврежена економска стагнација, незапосленост, тероризам, имиграција, енергија, односи са Русијом, ... тако да проширење ЕУ не представља никакав приоритет ни интерес за ЕУ још дуги низ година.

Не очекујем промене у нашој спољној политици, а ко ће бити министар, није од пресудне важности. Председник сасвим сигурно није давао таква обећања страним дипломатама. Ово је суверена земља којом руководе људи које су изабрали грађани, а не стране дипломате.

Да се не лажемо, то што се дешава у Африци нема везе ни са игром, ни са умећем. Сви су отишли само по победу. Баш као што се иде и у рат. Ајмо искрено, да није било Фокланда, да ли би било Марадонине руке? И да није било четника и усташа да ли би било руке Батице Мирковића?