Иако владини званичници изричу неодмерене похвале за своју организованост и начин реаговања у овој ванредној ситуацији, овде се десио до сада ретко виђени обрт. Управо је самоорганизовано друштво погурало државне структуре да најзад почну да обављају своје функције.

Правовремена реакција РТС-а је, могло би се рећи,  спасла Илића приватне тужбе, јер је, како је рекла Јелена Триван, „после саопштења РТС-а постало јасно да то није спор између Велимира Илића и ње него да је то питање за државне органе“.

У Москви на демонстрације је изашло око двадесет хиљада људи. Према подацима полиције, било је окупљено 14.000 људи а организатори наводе бројку од 150.000. Реална цифра је сасвим близу податку полиције.

Са никад мањим рејтингом и у никад тежој позицији министар Динкић покушаће још једном да направи добитну политичку тактику и покаже да једино он у српској политици има сигуран посао. Јер, Динкић није успео да створи странку која може бити алтернатива ДС-у, а није спреман да буде сателит демократа.

Мислим да Иранци не би узвратили нарочито ефикасно против Израела. Они би покушали, али то би било фрагментарно, незнатно болно, али не одлучујуће. Иранци би били апсолутно убеђени да је то урађено уз наш прећутни пристанак.

Нуђени су Американцима плацеви између Војне академије и „Радовог” стадиона, па на шпицу Црнотравске, те на Бежанији, и то све пре агресије 1999. Све су то наши пријатељи одбили да би жељену позицију, те године, мало поравнали крстарећим ракетама и допола завршили посао око нове локације.

Овако нешто се никада не би догодило у Гадафијевској Либији а САД су управо директно и индиректно учествовале у убиству Моамера Гадафија. Америка је створила “нову” Либију у којој је више него икада у њеној ранијој историји присутан радикални исламски фактор. Све се враћа рекли бисмо.

Људи који су били за промене, преварени су. Револуција коју су извели претворила се у издану револуцију. Издале су их вође, које су се обогатиле. Јесте фарса, али бирачи у Земуну и на Вождовцу пронашли су новог месију у Томи Николићу. Они писменији нису на изборе ни изашли.

Што се тиче економских односа, према Ф. Фукојами, реч мора бити о корекцији капитализма у смислу до којег степена држава мора помагати друштву да би се оспособило за промене. Нова идеологија не треба да сматра тржиште као циљ сам за себе.

На наредним парламентарним изборима, ванредним или редовним, испуниће се баш оно што практична ДС, та Брена-национале српске политичке сцене, жели, ма ко био победник тих избора, биће то, „значи“ по рецепту ДС. Ако не у истој држави, сви Срби биће у истој интересној сфери. Па, ако. Шта фали?