четвртак, 26. април 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Полемике
Полемике
Полемике

Полемика поводом државног преузимања аеродрома "Константин Велики" и концесије за аеродром "Никола Тесла" - Ко (ни)је у праву?!

Зорана Михајловић и "Танго Сикс"   
недеља, 15. април 2018.

  Наша редакција и други класични медији добили су синоћ саопштење министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић које је заправо адресирано на Tango six портал и наш јучерашњи чланак „Држава Србија званично потврдила – аеродром „Контантин Велики“ ограничен на милион путника све до тренутка кад „Никола Тесла“ не буде досегао 12 милиона путника“.

 

 
Полемике

Полемика о „европској престоници“ културе, Егзиту, професионализму и (не)наменском трошењу средстава

БИРН и Фондација "Нови Сад 2021"   
петак, 16. март 2018.

Јавно.рс: Нови Сад 2021 - Приватна престоница културе

Фирме повезане са директором Фондације Нови Сад 2021. добијају уносне послове док европски експерти критикују уметничку димензију пројекта Нови Сад - Европска престоница културе

У новогодишњој ноћи, тачно у поноћ, ,,специјално дизајнирани ватромет“ требало је да засени све госте централног градског трга у Новом Саду. Али, уместо спектакла - дим, бљесак и неколико повређених укључујући и дизајнера спектакла који је завршио на интензивној нези.

Дочек је организовала Фондација Нови Сад 2021, којој је град поверио вођење тренутно најважнијег пројекта у култури – Европске престонице културе.

Осим варница током ватромета, „дима” је било и приликом доделе око 250,000 евра буџетског новца фирмама директно повезаним са челницима Фондације Нови Сад 2021.

Посебно је проблематична набавка за промоцију и маркетинг у Србији и 24 земље света чији се ефекти не могу јасно сагледати.

Стигле су и прве оцене пројекта из Брисела од независних европских експерата - главни налаз је да програм нема јасну уметничку димензију и да је превише фокусиран на фестивале.

Са друге стране, локалне институције културе, као и представници независне културне сцене суочени су са многобројним проблемима, које Фондација не препознаје као релевантне.

Нови ЕXИТ или јавна ствар

Скупштина града Новог Сада именовала је Немању Миленковића на место директора Фондације Нови Сад 2021 крајем децембра 2016. године.

Миленковић је претходно радио на истом пројекту испред Фондације Еxит којој је Град Нови Сад поверио вођење кандидатуре за европску престоницу културе.

Услуге маркетинга и промоције, вредне око 250,000 евра, Фондација Нови Сад 2021 доделила је Фондацији Еxит и My Exit Adventure и Exit Team.

Немања Миленковић, директор Фондације Нови Сад 2021, повезан је са све три фирме - у My Exit Adventure-у и Фондацији Еxит био је ангажован на пословима маркетинга и ПР-а, док је у фирми Еxит Теам радио као Маркетинг&ПР менаџер.

Власник фирми Exit Team и My Exit Adventure је Душан Ковачевић који је заједно са Немањом Миленковићем у Управном одбору Фондације ФОРТ, коју је Фондација Еxит основала у мају 2014. године са циљем очувања, заштите и развоја Петроварадинске тврђаве.

Фирме Еxит теам и My Exit Adventure , као и обе Фондације – Форт и Еxит - регистроване су на истој адреси у Новом Саду, Кисичка број 5.

Миленковић у писаном одговору БИРН-у наводи да је поносан што му контакти које је прикупио током своје каријере помажу да реализује пројекат Нови Сад 2021.

„У Еxиту нисам радно ангажован ни на једној функцији још од новембра 2016. године. Једини облик радног ангажовања ми је позиција директора Фондације Нови Сад 2021”.

Иако Миленковића у формалном смислу ништа не спречава да закључи уговор са Еxитовим фирмама, Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, сматра да би то требало избегавати.

„Ствар би била најчистија када би се директор Фондације уздржао од учешћа у било којој фази ове јавне набавке како не би постојала сумња да је погодовао фирмама у којима је радио”, сматра Ненадић.

Директор Фондације Нови Сад 2021 не сматра се јавним функционером те се на њега не односи Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, наводи се у допису Агенције за борбу против корупције.

Статутом Фондације Нови Сад 2021 предвиђено је да мандат директора траје за време реализације пројекта.

Колико кликова за 250,000 евра?

Поред тога што је Миленковић набавку поверио бившој фирми, спорно је и што су предложене активности непрецизно дефинисане, па се ефекти не могу јасно сагледати.

Планирано је онлајн рекламирање и закуп медијског простора у земљама региона, западне Европе, Америци, Јапану, Кини, Русији и Турској. Ту је и снимање осам ТВ и радио спотова који би требало да буду емитовани на свим значајнијим медијима у Србији. Предвиђено је организовање догађаја, закуп билборда и израда промо материјала.

На пример, само у Великој Британији планирано је лобирање, гостовање и ПР активности у трајању од осам месеци. Затим, закуп простора на пет сајтова и у три стручна и пет других магазина, као и онлине оглашавање на Фацебооку и Гооглу у трајању од осам месеци.

Примера ради, за најскромнију страницу огласног простора у енглеском Дејли мејлу треба издвојити око 36.500 евра, а у Дејли телеграфу чак 51.000 евра.

Игор Авжнер, стручњак за комуникације и маркетинг, скреће пажњу да није исто закупити простор у локалним и националним медијима, као и да оглашавање на друштвеним мрежама није прилагођено свим земљама.

„Шта на пример значи закуп минимум пет магазина у Великој Британији? Да ли је у питању закуп целе стране или једног стубца? Поставља се питање и зашто би неко одабрао Фацебоок оглашавање у Кини, где је ова друштвена мрежа готово забрањена”.

Фондација Еxит није нам доставила листу свих онлине и штампаних медија у иностранству у којима је вршен закуп медијског простора.

Како наводе у допису, у току је израда комплетног извештаја о маркетиншким активностима везано за промоцију пројекта, те ће исти доставити по објављивању.

Игор Авжнер наводи да је овако непрецизно дефинисаним плановима неизводљиво проверити стварне ефекте рекламирања.

„Шта би требало да се постигне осмомесечним оглашавањем на Фејсбуку? Колико кликова, колико огласа, колико подизање свести о Новом Саду и Србији?“ пита се Авжнер.

Престоница културе, а личи на фестивал

Два новогодишња дочека за сада су најважнија културна дешавања која је Фондација Нови Сад 2021 организовала. Иако су најављени као увођење нових светских трендова у домаћу креативну индустију, дочек Нове 2018. и „Српске“ нове године ни по чему се нису разликовали од других у Србији.

Управо је овакав приступ, оријентисан на догађаје, а не на развој програма у култури био кључна замерка Панела независних експерата који су током октобра 2017. године поднели извештај о напретку пројекта.

Панелисти Европске комисије деле исту забринутост – европска престоница културе личи на фестивал и нема јасну уметничку димензију.

Поред тога, они су позвали Фондацију Нови Сад 2021 да до краја марта 2018. године доставе нови програм и прецизирају шта ће се то дешавати наредних година на културној сцени Новог Сада.

Представници независне културне сцене Новог Сада објашњавају да за сада не осећају никакве промене.

„Узрок томе је што Фондација има другачији систем вредности. Европска престоница културе добар политички маркетинг, али не и промена правог стања ствари“, објашњава уметник Зоран Пантелић, представник удружења куда.орг.

Објашњава да се то најбоље види међу уметницима који страхују да њихови пројекти неће проћи на покрајинским или локалним конкурсима у култури уколико не сарађују са Фондацијом или имају потребу да се правдају када учествују на пројектима Фондације.

„Независна уметничка сцена у Новом Саду је забринута, али заинтересована“, каже Пантелић.

Представници културних институција у Новом Саду упозоравају да постоји реална бојазан да ће град Нови Сад дочекати 2021. годину са окрњеним институцијама културе.

Емилија Мрдаковић, директорка новосадског Позоришта младих сматра да ни републичкој ни локалним политикама култура није „ни интересна сфера ни приоритет.“

Дизајнирао лого, па цео уметнички програм

Услуге дизајна вредне пет милиона динара или око 50.000 евра Фондација Нови Сад 2021 је јуна 2017. године поверила фирми Петер Грегсон, у власништву Душана Тркуље. У оквиру овог посла, лого Фондације израдио је Јован Тркуља, брат власника фирме и креативни директор у фирми Петер Грегсон.

Два месеца касније Јован Тркуља изабран је за уметничког директора Фондације 2021. Његов главни задатак је да осмисли и води целокупан програм европске престонице културе. У првом Извештају о напретку пројекта управо је уметничка димензија означена као слаба тачка.

Јован Тркуља је посао уметничког директора добио на међународном конкурсу на коме су пристигле још две пријаве - Хариса Пашовића, босанског позоришног редитеља и директора сарајевског „Еаст Wест” театра, као и савременог тајландског уметника Саравута Чутивонгпетија.

Како Чутивонгпети није доставио комплетну документацију, пријаве Пашовића и Тркуље узете су у разматрање.

Пашовић објашњава да је убрзо након пријаве на конкурс добио изненађујући одговор.

„Обавестили су ме да је на место директора већ изабран господин Тркуља. Сматрао сам да то није у реду јер стандардна процедура налаже интервјуе са кандидатима. Уложио сам жалбу коју је Фондација усвојила”, каже Пашовић.

Након тога обављени су интервјуи са Пашовићем и Тркуљом, али је за директора опет изабран Тркуља.

Уметник Зоран Пантелић, испред удружења куда.орг, каже да би било боље да су на ово место доведени странци који „би са дистанце пропитали учмалу локалну сцену, који би допринели фузији локалних вредности са другим европским културама па и афричком или азијском“.

„Средина се ипак определила за провинцијални облик конзумеристичке културе”, каже Пантелић.

Немања Миленковић, директор Фондације 2021 у писаном одговору БИРН-у, међутим објашњава како је Тркуља кандидат који се савршено уклапа у постојећи тим и начин рада, као и да разуме пројектне вредности и циљеве.

„Коначну одлуку донео сам ја као директор Фондације, у августу 2017, а на основу препоруке Комисије за овај јавни конкурс. Водећи се свим овим препорукама, Јован Тркуља, који је итекако признат у свом раду у светским оквирима, који је изданак новосадске независне сцене и није повезан ни са једном институцијом, фракцијом, или струјом, био је логичан избор“, каже за БИРН у писаном одговору Миленковић.

Иако признат дизајнер, Тркуљин рад је протеклих година наилазио и на одређене критике. Посебно је критикован лого новосадског Културног центра због тога што некима личи на кукасти крст.

Доста је сарађивао и са Српском православном црквом, најчешће као дизајнер корица црквених издања епархија широм Србије. Дизајнирао је и календаре, роковнике и промотивне брошуре.

Шта је Европска престоница културе?

Европска престоница културе је пројекат Европске уније који културу једног или више градова, ставља у фокус на годину дана. Да би засениле публику, градови-престонице припремају несвакидашње културне програме и реновирају дотрајалу културну инфраструктуру.

Идеја о европској престоници културе родила се на Атинском аеродрому 1985. године, када су Мелина Меркури, тадашња министарка културе Грчке и Џек Ланг, њен француски колега закључили да се култури у Европи не посвећује довољна пажња. Од тада је преко 50 градова понело ову титулу.

Идеја да Нови Сад буде кандидат за европску престоницу културе јавила се током 2011. године, када је Скупштина града одлучила да започне процес кандидатуре. Нови Сад је проглашен за европску престоницу културе 2016. године. Поред Новог Сада кандидатуру за ову престижну титулу припремали су Зрењанин и Београд. Први град са простора бивше Југославије који је понео титулу био је Марибор.

Реаговање Фондације "Нови Сад 2021" поводом писања БИРН-а: БИРН изнео нетачне финансијске податке - култура је истина, а не увреда и обмана

Главном и одговорном уреднику / уредници

 Обраћам вам се поводом текста истраживачке мреже БИРН под насловом „Фондација Нови Сад 2021: приватна престоница културе“ недавно објављеном у Вашем медију, са молбом за објављивање одговора Фондације (који у прилогу достављам), а у складу са важећим одредбама Закона о јавном информисању и медијима.

Поводом низа нетачних и непотпуних информација које је невладина организација "БИРН" објавила у тексту под тенденциозним насловом "Нови Сад 2021: Приватна престоница културе" (који је већ сам по себи једна увредљива и негативна квалификација и као таква није новинарство већ пропаганда у таблоидном маниру), Фондација "Нови Сад 2021", жели да упозна јавност са тачним и потпуним информацијама.

У спорном , неистинитом тексту критикован је целокупан рад Фондације ’’Нови Сад 2021’’, са јасном намером да се исти обезвреди и јавности представи на крајње неистинит начин. 

БИРН изнео нетачне финансијске податке

Једна од нетачних и непотпуних информација везана је за рад Фондације у области финансија. Штавише, БИРН је показао колико не разуме начин функционисања свих Европских престоница културе. Најдугорочнији и најзначајњи ЕУ пројекат у култури, Европска престоница културе, је титула која је свим градовима који су је понели, донела многобројне бенефите и престиж. Само у финансијској рачуници, на уложен 1 евро, градовима се враћало и до 15 евра. Зато је и Нови Сад, уз подршку грађана, одлучио да инвестира у своју будућност. 

Ово БИРН не разуме или не жели да разуме, па истиче нешто што је већ одавно познато: да - доминирају буџетска средства јер на томе инсистира и Европка комисија, која је то и званично сугерисала после уласка у финале Новог Сада за титулу ЕПК.

Нестручност и површност у приступу, а све под капом „истраживачког“ новинарства, БИРН показује кроз навођење укупних инвестиционих сума са којима се Нови Сад представио и победио у Бриселу. Што је још чудније, сви ти подаци не само да су наведени у победничкој апликацији и доступни јавности на сајту Фондације, већ су презентовани у другим медијима дуже од годину дана. Наиме није тачно да је буџет пројекта увећан за 100 пута. Буџет пројекта је потпуно исти као у Апликационој књизи, што потврђује и Одлука о финансирању пројекта (Службени гласник града Новог Сада бр.77/2016).

У низу нетачних навођења финансијских података изнети су непотпуни и тенденциозни подаци у графикону ’’Европска престоница културе коштала је грађане Новог Сада преко 400.000 евра у периоду 2011- 2016’’. То су биле претходне, неуспешне активности на освајању титуле, и то тима који је водио контраверзни Андреј Фајгељ, под чијим вођством је кандидатура Новог Сада замрла, и самим тим нису везани за рад Фондације „Нови Сад 2021 – европска престоница културе“ која је основана 5. јануара 2017. године, а која је у центру критика БИРН-а.

Бирн оспорава улогу Еxита који је за Нови Сад изборио титулу Европске престонице културе

Управо у тренутку када је кандидатура Новог Сада за Европску престоницу културе практично угашена, градоначелник Новог Сада позива Еxит да помогне и оживи кандидатуру, имајући у виду њихово успешно вођење кандидатуре за Омладинску престоницу Европе. И управо је Еxит, у наизглед изгубљеној утакмици, ставио на располагање све своје ресурсе и људе да поведу кандидатуру, а на чело тог тима истакнуо управо Немању Миленковића, под чијим вођством је ова титула непуних годину дана касније и освојена!

Аутор текста, Наталија Јовановић, из личног угла и под маском истраживачког новинарства, практично открива топлу воду: да је садашњи директор Фондације ’’Нови Сад 2021’’ Немања Миленковић био део тима Еxита, што је у јавности савршетно добро познато. У тексту се наводи и као неко сензационално откриће да се све ЕXИТ фирме налазе на истој адреси, притом погрешно наведеној у тексту, и да све у имену носе исту реч - Еxит. Уместо да то буде потврда транспарентности и јавности рада, долази до крајње замене теза и ауторка то представља као истраживачко новинарство, по истом принципу као што је открила да је Миленковић радио у Еxиту (иако то целокупна јавност у Новом Саду зна итекако добро, јер је Миленковић и пре освајања титуле, Еxит годинама уназад успешно представљао у јавности и медијима).

После освајања титуле, превасходно због обима нових обавеза и задужења које га чекају, Миленковић напушта Еxит и почиње да ради пуно радно време на пројекту дугом пет година. Након што је помогао да се титула освоји уз своје знање, контакте и укупне људске ресурсе, Еxит се легитимно и крајње јавно и транспаретно јавља на тендер који за циљ има ангажман на промоцији Новог Сада у целом свету и привлачењу што већег броја туриста у Нови Сад.

И после две деценије констатних успеха - остварених милиона ноћења страних и домаћих туриста у Новом Саду, небројених признања од највећих светских медија и огромног доприноса у промоцији града Новог Сада и Србије, широм региона, Европе и целе планете - аутору текста из НВО "БИРН" је чудно и необично да је управо Еxит испунио све услове као најбоља организација за тражени задатак?! Чак и након што је контактирала друге понуђаче на истом тендеру, који су такође потврдили да је Еxит заиста најкомплетније решење с обзиром на дводеценијско искуство и контакте у сваком делу света, и поред тога што је Еxит одиграо кључну улогу у освајању титуле европске престонице за свој град и тај успех додао на листу других титула које је донео Новом Саду, ауторка текста и даље налази за сходно да дискредитује крајње транспарентан и законски избор понуђача, што у спорном тексту потврђује и Немања Ненадић, из организације "Транспарентност Србија".

Иако се у сваком тренутку може видети на више јавних адреса на Интернету, желимо јавности додатно да појаснимо ову јавну набавку. Она је подељена у више већих делова. Први се односи на промоцију укупно 24 догађаја (које је тражила Фондација ’’Нови Сад 2021’’), а за исти износ од Еxит-а добила промоцију више од 100 догађаја! Други део је намењен за промотивне активности Европске престонице културе у земљи, а трећи у иностранству, како у земљама региона, тако и на одабраним тржиштима широм света. Пун извештај о реализованој набавци стићи ће у за то предвиђеном року, након што истекне период тражене активности, али већ сада је јасно да су послови реализовани од стране Еxита урађени веома успешно и са јасно проверљивим резултатима - изразитим повећањем броја туриста у Новом Саду, и оно што је најважније - далеко испод тржишних цена! 

Управо овде долазимо и до можда највећег парадокса текста БИРН-а, који прво оптужује како је за поменуту набавку издвојена превелика сума, да би касније контрадикторно у истом тексту, независни стручњаци контактирани за изјаву, навели да је потребна далеко већа сума да би се наведене активости реализовале.

Занимљиво је и да је једна од ретких истинитих тврдњи у спортном тексту процена контактираног маркетиншког стручњака да оглас у британском листу "Даилy Маил" кошта преко 35000 фунти. Међутим, Еxит је користећи своје медијске везе у иностранству, изграђене током дводеценијског успешног рада, исти оглас успео да резервише за десетоструко мањи износ, односно за мање од 4000 фунти. То је само још једна у низу потврда Фондацији "Нови Сад 2021", да се на јавни конкурс јавила најквалификованија организација за тражени посао. Целокупан извештај промоције ће потпуно транспарентно бити предочен јавности која ће имати прилику да види веома мерљив успех наведеног рада.

Промена у приступу донела мерљиву добит за градски буџет

Овакав приступ промоцији активности Фондације у претходних годину дана, колико организује новогодишње дочеке са акцентом на савременој култури, а не јефтиној забави и шунду, Новом Саду је довео 195.054 туриста и направио пораст од 11.8% у 2017. години, а број страних гостију увећан је за 12.5% који су у структури укупног броја ноћења учествовали са 66%. У јануару 2018. године остварено је укупно 22,6% више ноћења у односу на јануар претходне године, од чега је број страних гостију увећан за чак 17% у односу на 2017. годину.

Ово је резултат два новогодишња дочека када је Фондација била задужена за креирање уметничког концепта и програмског садржаја, али не и за организацију, како нетачно у спорном тексту наводи "Балкан Инвестигативе Репортинг Нетwорк - БИРН". Нови концепт, са 150 извођача унутар 48 уметничких програма на исто толико локација, похваљен је у целом региону и препознат као иновација у приступу, док само "БИРН" оцењује ’’да се нису ни по чему разликовали од других у Србији’’?! Молимо "БИРН – Балканску мрежу за истраживачко извештавање" да нам пронађе сличан пример.

Програм се мери квалитетом и разноврсношћу

Аутор текста даље, даје крајње субјективну оцену да су то била два „најважнија културна дешавања“ у организацији Фондације "Нови Сад 2021", очигледно вреднујући културу кроз број посетилаца. Фондација их не сматра најважнијим, већ културне догађаје разврстава по садржају, квалитету, разноликости и иновативном приступу који задовољава потребе наших суграђана, али и критеријуме Панела екперата Европске Комисије. За Фондацију су подједнако битни и започети пројекти размене уметника ради афирмације и стицања искуства, Платформа ПУЛС: Синергија – представљање театара на мањинским језицима, Међународна конференција мањинских медија и едукација новинара мањинских редакција; "КАТ" конференција усмерена ка развоју феминизма, организација волонтерске мреже у Новом Саду, "НЕО" - некласичан пројекат представљања класичне музике, те многи други који чине тек мали проценат од укупног броја пројеката који ће се реализовати током 2021. године.

Европска комисија је похвалила и подржала рад Фондације

Све ове напоре препознала је и Европска Комисија, која је јавно похвалила рад Фондације "Нови Сад 2021", што је пренела и већина медија у новембру 2017. године. Констацијом да је Панел независних експерата критиковао рад Фондације, "БИРН" је нетачно интерпретирао рад Фондације, али и мишљење самих панелиста.

Да подсетимо и појаснимо: не постоје критике панелиста ЕУ комисије, већ њихове смернице и упутства за даљи развој и рад свих европских престоница културе, па и Новог Сада. На основу њих је, после уласка у финале, наш град освојио ову престижну титулу. Чак и после тога, панелисти су упутили 60 препорука у октобру 2016. године, да би се годину дана касније број препорука свео на само 12. Тиме је рад Фондације ’’Нови Сад 2021’’ и оцењен као успешан.

Неоспоран кредибилитет уметничког директора

Покушај дискредитовања имена и дела уметничког директора Јована Тркуље којег је изнедрила независна културна сцена Новог Сада и који је признат широм Европе, почива опет на личним оценама. Панелисти су поздравили избор програмског и уметничког диреткора који је именован 1. октобра 2017. године, и упутили препоруку и молбу да им се до краја марта 2018. достави даља разрада уметничког концепта, што ће Фондација ’’Нови Сад 2021’’ и учинити. 

Бирн извртањем чињеница оспорио путовања челника Фондације

Аутор је у тексту оспорио и потрошене износе за путовања, иако се највећи део њих односи на претходни тим који је водио кандидатуру под вођством Андреја Фајгеља, а не на Фондацију ’’Нови Сад 2021’’. Када је садашњи директор Фондације преузео процес кандидатуре у октобру 2015. године, у тих годину дана колико је имао времена да кандидатуру врати из мртвих, само једном је путовао - и то у Брисел одакле је Новом Саду донео титулу Европске престонице културе!

Већ тада, као индиректна последица победе, реализовано је улагање владе Републике Србије у реконструкцију подграђа Петроварадинске тврђаве у вредности од 100 милиона динара. Једна година рада тима под вођством Немање Миленковића, кроз минимална улагања у односу на било коју другу ЕПК у процесу кандидатутре, донела је улагање у Нови Сад које град не памти годинама у назад.

Рад Фондације ће увек бити јаван и потпуно транспарентан

Фондација ће и у наредном периоду, као и до сада, јавности презентовати само тачне и истините податке, који ће увек бити доступни свим грађанима Новог Сада и другим заинтересованим лицима. Због свих неистина које је изнела невладина организација „БИРН - Балканска мрежа за истраживачко извештавање“ правни тим Фондације ’’Нови Сад 2021’’ ће размотрити покретање судских поступака и тражење одштете за неситинит, злонамеран и тенденциозан текст који је нанео тешку повреду угледа низа личности и институција. 

 
Полемике

Један "правни" допринос независности Косова

Дејан Мировић   
уторак, 21. новембар 2017.

Кутлешић свакако заслужује да постане дописни члан Академије наука и уметности Косова за свој ''правни'' допринос ''теорији'' која треба да убеди српску јавност да је независност и финансирање Косова добро за  Србију 

 
Полемике

Одговор академику Симовићу – шта бисмо са Косовом ако га нам врате

Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“   
среда, 11. октобар 2017.

Изјава уваженог академика Љубомира Симовића да када би нам Запад и вратио Косово ми не бисмо знали шта ћемо са њим, сугерише пре свега грађанима Србије да Косово и Метохија нама више нису потребни.

 
Полемике

Весић и даље нема одговор на суштинска питања Београда - зато клевеће и вређа

Никола Јовановић   
четвртак, 31. август 2017.

Морам да признам да сам као грађанин Београда и Србије разочаран “одговором” градског менаџера Горана Весића на моје аргументоване критике његове “визије” развоја града, као и његовом “реакцијом” на моје предлоге, који су у складу са историјском и провереном улогом Београда.

 
Полемике

Одговор Весићу или Београд је одувек на рекама

Никола Јовановић   
понедељак, 28. август 2017.

Овде се може повући јасна линија разграничења између нас, грађана Србије, којима је стало до развоја и запослености и њих, партијских великодостојника, којима је само важно да се повећава  број становника Београда. Они би да свим грађанима Србије оставе само једну могућност - досељавање у Београд. 

 
Полемике

О тексту Марка Јакшића, или како неистине воде до погрешних закључака

Александар Поповић   
уторак, 23. мај 2017.

Поседујем фирму у Београду, порези на њене приходе се плаћају у Србији, бавим се оним чиме сам се бавио и пре, извозом у Африку и Азију, и нажалост, фирме које ме ангажују, барем до сада, су из иностранства.

 
Полемике

Никола Самарџић на бранику НАТО пакта

Маринко Вучинић   
петак, 05. мај 2017.

Ако нешто обележава колумне Николе Самарџића које он истрајно објављује у листу Данас онда је то тежња да се Србима непрестано деле „историјске и политичке лекције“ и при томе изражава отворени презир према недораслом и заосталом српском народу.

 
Полемике

Још једном о броју жртава у Јасеновцу

Вељко Ђурић Мишина   
четвртак, 20. април 2017.
Говорећи о одговорности Римокатоличке цркве у злочинима у Независној Држави Хрватској. Живановић помиње број од 1.371 њених свештеника тврдећи да су директно учествовали у злочинима. Додуше, он не помиње свој извор а то су тврдње покојног Милана Булајића, ничим утемељене и доказане.
 
Полемике

Ко је Пантелија Срећковић, а ко квислинг и „баба Курана“

Милош Ковић vs Светислав Басара   
субота, 08. април 2017.

Милош Ковић: По(р)уке из 1999.

Бомбардовање ЦП Југославије означило је важну, светскоисторијску прекретницу у међународним односима. Свест о томе постепено сазрева
 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 30
СВИ ТЕКСТОВИ У РУБРИЦИ

Анкета

Да ли верујете да ће се сазнати ко је убио Оливера Ивановића?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер