Признање „Косова“ било би озакоњење српског апартхејда на албанском „Косову“ и зато би то била крајња апстракција када бисмо носили у себи Косово а не и страдалнике који тамо живе. Сви они су верници СПЦ и грађани Србије

Можемо ли се наших најближих умрлих сјећати само у тренутку њихове смрти? Можемо ли Новомученике Српске Јасеновачке и друге „замрзнути“ у бруталном чину убиства или их се сјећамо као комплетних људских личности живих душа? Како би се преименовање у ,,покољ” одразило на то? Коме је то у интересу?

Истинско сећање на подвиг је само и искључиво наставак подвига, наставак борбе за Косово, испуњење Косовског завета, борба непрестана против тирјанства и закона топуза. Само тако, и никако другачије, нећемо посрамити оне који су своје животе дали за нас, за Србију, за Српство. За то да буде оно што бити не може. 

И зато не замјерам кратковидом Костићу већ се чудим џентлменском Крестићу. Не улазим у ваше међусобне односе, лобирања, гласања, односе и изложбе, поздраве и игнорисања. Изволите, то су ваше привилегије. Али Косово немате право ни да дајете, ни да се џентлменски не слажете са давањем, али да не негирате права

Југомазохизам ће постепено нестајати како време буде одмицало, а сећање на Југославију, државу које (на срећу) нема, буде све више бледело. За генерације које долазе Југославија ће бити искључиво историјска категорија. Хрватска и Федерација БиХ за њих ће бити стране земље као и све друге

 Апсолутно не очекујем да сада нешто може да се промени и да се не испоштује изборна воља грађана који су гласали за промену власти. Ствари су на парламентарним изборима јасно трасиране. За мене, као грађанина Црне Горе, тај сценарио, да се накнадно промени изборна воља је — немогућ! 

Уобичајено је да уставотворац у „уводу у устав“ износи мотиве који су довели до његовог доношења, циљеве који се желе постићи, наводи традиционалне и историјске вредности и особености земље, а има и преамбула у којима своје место налазе „горућа“ и још увек отворена полтичка питања од највећег значаја.

Ваше стално понављање да "Косово и Метохија није део Републике Србије" говори нам да сте Ви од неког са стране инструирани да перманентно износите ово своје мишљење. Можда Вас је охрабрио Александар Вучић, који каже да је "Ваш став по питању КиМ личан"

Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. 

Овај вид унутарсрпског регионалног расизма је посебно опасан, јер као што смо имали прилику да видимо црногорско антисрпство је своје порекло заправо имало у црногорском надсрпству