У сенци рата у Украјини који већ више од годину дана боји глобално-политичку сцену, и драматичних евроамеричких покушаја да се "преко ноћи" разреши вишедеценијски косметски чвор који протеклих месеци сенче политички живот региона, у суседној Црној Гори одвијала се кампања за предстојеће председничке изборе. Ванредне околности у којима због дешавања на истоку Европе живи цео континент, али и знатни делови остатка света, учиниле су да предизборна кампања буде временски "компримирана" у донедавно незамисливих двадесетак дана. А њен почетак обележио је говор још увек актуалног председника државе и једног од председничких кaндидaтa на трибини у једној црногорској варошици на граници са Албанијом у којем је, између осталог, својим противкандидатима на изборима поручио да ће га победити "таман онако како сте побјеђивали током свих претходних деценија".

Стиче се утисак и да јавност не зна скоро ништа о садржини, циљевима и могућим посљедицама предложених амандмана, па ће знатан дио грађана, а можда и њихова огромна већина, гласати у зависности од тога да ли су за или против власти, а не да ли су за или против приједлога амандмана. 

На „страни свет“, како је Џорџ Вашингтон волео да га зове, у Америци се још од времена очева оснивача гледа са неверицом на коју „свет“ итекако узвраћа истом мером. Данас, чини се, више него икад. 

Неспорно је да смо на трагу егзодуса. Имамо посла са суманутим режимом у Приштини и са издајничким режимом у Београду, уз разочаравајујуће понашање међународне заједнице, оних који су све ово "закували"

У обрачуну Запада са Русијом Србија је изложена јаком притиску да се одрекне неутралне позиције, прикључи се „колективном Западу“ и уведе санкције Русији. Тако нас они који су кроз историју, по правилу, били против Србије и њених националних интереса позивају да им се придружимо у њиховом сукобу са земљом која је вековима била наш савезник и заштитник

Да би српско судство имало снаге за такав чин неопходно је ојачати га уставом тако да оно почне да размишља о себи као истинској државној власти, и да законодавна и извршна власт почну да прихватају да судство јесте контравласт. Амандманима се то не чини већ се њима одлаже неопходна уставна реформа за наредни неодређени период

 Наспрам тог непоколебљивог и практично плебисцитарног отпора српских грађана према овој милитаристичкој организацији стоји парадокс –Србија се пузајући приближава тачки када ће прогласити претензије да се учлани у Пакт.

Уставни суд Републике Српске је 29.11.2023. године одлучио да је у складу са Уставом Републике Српске проведен поступак доношења Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ и Закона о измјенама Закона о објављивању прописа у Службеном гласнику Републике Српске.

На данашњи дан, пре годину дана, у вили ”Горица” у Подгорици, Његова Светост Патријарх српски г. др Порфирије и председник 43. Владе Црне Горе г. др Дритан Абазовић свечано су закључили Темељни уговор између Црне Горе и Српске Православне Цркве. Тога дана и на том месту, у складу са потврђеним и објављеним међународним уговорима, Уставом и правним поретком Црне Горе, Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом и црквено-правним поретком Српске Православне Цркве, после пуних 11 година затворено је питање од великог значаја и за Цркву и за државу (2011.-2022.г.). Нешто касније, Темељни уговор је објављен у ”Службеном листу Црне Горе” (бр. 96/2022) и ”Гласнику” Српске Православне Цркве (бр. 8/2022). Уговор је ступио на снагу даном закључивања и од тада је постао део правног поретка Црне Горе и црквено-правног поретка Српске Православне Цркве.

Питање које је формулисано на начин како је то одређено у Одлуци која је предмет ове инцијативе, постављено је на генералан, начелан и површан начин. Наиме, из постављеног питања, не може се утврдити на које уставне промене се односи овај референдум, односно постављено питање