четвртак, 26. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Председнички избори и Црна Гора на новој прекретници
Србија и Црна Гора

Председнички избори и Црна Гора на новој прекретници

PDF Штампа Ел. пошта
Мирјана Радојичић   
субота, 18. март 2023.

У сенци рата у Украјини који већ више од годину дана боји глобално-политичку сцену, и драматичних евроамеричких покушаја да се "преко ноћи" разреши вишедеценијски косметски чвор који протеклих месеци сенче политички живот региона, у суседној Црној Гори одвијала се кампања за предстојеће председничке изборе. Ванредне околности у којима због дешавања на истоку Европе живи цео континент, али и знатни делови остатка света, учиниле су да предизборна кампања буде временски "компримирана" у донедавно незамисливих двадесетак дана. А њен почетак обележио је говор још увек актуалног председника државе и једног од председничких кaндидaтa на трибини у једној црногорској варошици на граници са Албанијом у којем је, између осталог, својим противкандидатима на изборима поручио да ће га победити "таман онако како сте побјеђивали током свих претходних деценија".

Ова Ђукановићева порука чини нам се значајном из најмање два разлога. Први је тај што се њоме наговештавају, истина не и неочекиване, изборне нерегуларности бар у оних неколико општина, углавном са бошњачком или албанском већином, у којима је и након прошлогодишњих локалних избора Ђукановићев ДПС остао на власти. Други и не мање важан разлог је тај што она болно сведочи о размерама неуспеха чак две пост-депеесовске црногорске владе у протеклих тридесетак месеци да се разрачунаjу са мрачним наслеђем једног коруптивног, клептократског и криминогеног режима чији најпроминентнији изданак је био и остао управо Мило Ђукановић.

Када нема на располагању ваљане аргументе за своје чудовишне ставове, а за такве се аргументи ни не могу имати, Ђукановић по "обичајном правилу" своје троиподеценијске владавине Црном Гором посеже за силом и насиљем попут оног за којим су његове присталице посегнуле пре неколико дана у политички му приврженом "пријестоном" Цетињу покушавајући да спрече одржавање предизборне конвенције једног од његових конкурената на предстојећим изборима

Тако данас, уместо да нас, како умесно примети једна од учесница у текућој изборној кампањи, то лице гледа са неке од државних или међународних потерница, а ми додајемо: или већ одавно иза решетака неког црногорског или иностраног, рецимo италијанског затвора, оно нам се с канала државне телевизије обраћа у својству претендента на још један, ко-зна који-по-реду мандат на функцији "првог човека" државе. Више је фактора који су томе допринели, али да међу њима није било и оног кључног – прећутне подршке евроатлантске политичке врхушке Ђукановићевом о(п)станку у политичком животу Црне Горе и након свих сазнања о његовом морално-политичком "лику и делу", гласачки листић за овонедељне изборе би засигурно изгледао знатно другачије него што изгледа.

Није по злу најчувенији Никшићанин у свом предизборном преварном рекламерству заборавио да се осврне и на "носећи стуб" свог политичког вјерују – своје делирично антисрпство које је политичке прилике у Црној Гори за протеклих петнаестак година довело до ивице грађанског рата, а односе са суседном Србијом деградирало на најнижу тачку у њиховој дугој историји. Оно што је задњих деценију и по чинио у свом очајничком идентитетско-инжењеријском покушају да прибави темеље нечему што никада није ни требало да настане, Ђукановић данас именује пуком "борбом против великосрпског национализма који има потребу да уређује живот Срба изван Србије". Притом најдуговечнији политичар на просторима некадашње Југославије не прецизира ни шта је то "великосрпско" ни шта је "националистичко" у легитимним настојањима Србије да се обезбеде основна грађанска и политичка права Срба у државама региона у којима чине бројчано значајну националну заједницу, па и у суседној Црној Гори.

Но, када нема на располагању ваљане аргументе за своје чудовишне ставове, а за такве се аргументи ни не могу имати, Ђукановић по "обичајном правилу" своје троиподеценијске владавине Црном Гором посеже за силом и насиљем попут оног за којим су његове присталице посегнуле пре неколико дана у политички му приврженом "пријестоном" Цетињу покушавајући да спрече одржавање предизборне конвенције једног од његових конкурената на предстојећим изборима, препозатог као недовољно антисрпски оријентисаног. А када је реч о поменутој кривици Србије за стање српско-црногорских односа, она се састоји само у једном – одлуци да призна резултате нерегуларног ("покраденог") референдума којим је 2006. г. Црна Гора стекла независност, а убрзо потом и међународно-правни субјективитет. Тадашњи србијански улазак у "погрешан воз" нелегално стечене црногорске самосталности произвео је и све потоње његове за Србију "погрешне станице", па и ову последњу на којој нам се Ђукановићев лик смеши са предизборних плаката по подгоричким и иним црногорским зидовима и билбордима, а из његових актуалних филипика кипти разобручено и манично антисрпство.

Од њега као таквог немогуће је било не очекивати да ће у маркетиншке сврхе максимално искористити и антисрпске симболичке потенцијале једног од злочина у ратовима за југословенско територијално наслеђе, оног почињеног у митској Сребреници. Они који поричу геноцидни карактер тог злочина, децидан је доказано "танкоћутни" и "емпатични" Ђукановић у свом предизборном обраћању становницима једног од црногорских градова с већински муслиманским становништвом, "били би спремни и да га понове". Тако овај "диносаурус" црногорске политичке сцене практикује свој концепт мултинационалног и мултикултурног склада у држави с тридесетак процената становника који се изјашњавају као Срби, склада за који се, како сам каже, "горљиво залагао" и за који ће наставити да се залаже као, уверен је, нови/стари председник Црне Горе.

***

Није један од најбогатијих Земљана и председник једне од најсиромашнијих држава на свету у својим предизборним обраћањима пропустио да обећа грађанима бољи животни стандард, прецизирајући да се до њега може доћи различитим путевима, али је само један одржив и исправан. "Морате најприје створити неко добро да бисте га могли подијелити; ако не створите претходно добро, онда стварате илузију људима да могу живјети без резултата рада, да могу живјети од кредита, а то је, као што знамо, немогуће и домаћинству и држави", закључује Ђукановић. А да себе и своје "домаћинство", односно најужу породицу и неколико најблискијих му компањона, пријатеља и кумова не би изложио таквој, "погибељној" опасности знаменити Расточанин је на време кренуо с присвајањем државне имовине, финансијских средстава из њеног буџета, са шверцом нафте и нафтних деривата, дувана и наркотика, а потом и "прањем" нелегално стеченог новца...

Према писању лондонског Independenta још из 2010. године, Ђукановићева имовина је већ тада достизала вредност од невероватних 10 милиона фунти (око 11,5 милиона USA долара) и сврстала га међу двадесет најбогатијих државника на планети

Summa summarum, према писању лондонског Independenta још из 2010. године, Ђукановићева имовина је већ тада достизала вредност од невероватних 10 милиона фунти (око 11,5 милиона USA долара) и сврстала га међу двадесет најбогатијих државника на планети. Такав пљачкашки пројекат било је, разуме се могуће реализовати само на темељима самосталне, из заједнице са Србијом "истргнуте" Црне Горе, чиме су и контролни механизми савезних јавно-финансијских и монетарних власти, проценио је Ђукановић, заувек гурнути далеко од њених граница. А "прашину у очи" грађанима док пројекат траје, а траје и крај му се не назире, обезбеђује стално махање великосрпским бауком од којег Црну Гору може, непрестано се поручује, да спасе само Ђукановић лично и влада његове злогласне Демократске партије социјалиста.

Из истих разлога црногорски аутократа панично одбија и саму помисао да би Црна Гора, док "чека Годоа" званог чланство у Европској унији, могла да приступи регионалној, превасходно економској иницијативи, познатој под именом "Отворени Балкан" којој су досад приступиле три државе региона: Србија, Северна Македонија и Албанија, а од које ће, према проценама српских економиста, најмање користи имати Србија. Према увидима Мила Ђукановића управо је обрнуто: иницијатива је у интересу само једне државе, јасно је и које, па би приступање Црне Горе истој било неодговорно и противно њеним интересима, штавише, равно, након потписивања Темељног уговора са СПЦ, "новој велеиздаји" која би оног ко је почини "водила директно на суд". Јер, поновимо то, само изолована, из свих регионалних дешавања изопштена, а са Србијом константно конфронтирана Црна Гора, може бити третирана као Ђукановићев лични феуд податан за даље пљачкање оно мало његовог преосталог богатства које већ није прешло у Ђукановићеве и руке његове малобројне грамзиве и аморалне клике.

Имајући у виду све претходно, није тешко претпоставити у ком кључу кандидат под редним бројем 1. на изборном листићу за прексутрашње изборе тумачи настојања на културном обједињавању српских етничких простора колоквијално названа "српски свет". По његовом мишљењу то није ништа друго до еуфемистички назив за "Велику Србију" пројектовану, држи он, у стратешким документима Србије још половином 19. века. "Нажалост, људи који данас воде Црну Гору повлађују тим ретроградним политикама, а те политике су у тијесном дослуху с руским империјалним интересима на Балкану, оним интересима којима Русија жели да одврати балканске државе од њихове европске и евроатлантске будућности", ексклузивна су "сазнања" Мила Ђукановића.

***

У шаху, као и у животу, примећујемо своје грешке тек када се други њима окористе, говорио је својевремено литерарни горостас из Јасне Пољане Лав Николајевич Толстој. Црногорски бирачи су, рекло би се, поодавно приметили све грешке пост-депеесовских политичких "гарнитура", које су биле онај "нужан и довољан услов" за Ђукановићеву политичку рестаурацију и његово поновно аспирирање на највишу функцију у држави. Треба се, ипак, надати да они у недељу неће дозволити да се он њима и до краја окористи, већ ће га својим изјашњавањем отпремити у политичку прошлост Црне Горе, а на скорим превременим парламентарним изборима и дефинитивно ставити тачку на једно од најсрамнијих поглавља новије црногорске историје, које ће будућа црногорска поколења засигурно настојати што пре да забораве.

Ауторка је виша научна сарадница Института за политичке студије у Београду

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер