Један говор њемачког филозофа Теодора Адорна, који је сада објављен и у форми књижице, постао је точно 50 година након његове смрти бестселер у Њемачкој. Ради се о наступу који је филозоф имао у Бечу у априлу 1967. године. На позив Социјалистичког савеза студената, а поводом тада актуалних политичких успјеха неонацистичке партије НПД 

Његов "разговор с народом Спенсу", на дан свете Петке коју, беспризорно, Његова странка виделиста својата као своју "заштитницу", личио је на репризу репризе, као оне две ТВ серије "Бољи живот" и "Срећни људи", што се, свако мало, смењују на првом каналу медијске јавне куће

У Диселдорфу ми је додељена награда „Хајнрих Хајне”, а после полемике одузета. Одбио сам да примим ту награду. После бомбардовања Југославије од стране НАТО-а одбио сам да примим и награду „Георг Бихнер”, 1999. године.

Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Најважније достигнуће Александра Вучића за мене је у томе што је током његове владавине русофилство у Србији постало мејнстрим.

Када бисте једног класичног, или чак једног модерног левичара, оног од пре пола века, ставили у срце дебате савремене левице, лако бисте констатовали да њему ништа не би било јасно. У шуми термина попут оних као што су терф, радфем, LGBTIQ итд. наш левичар би се загледао збуњено

 У историографском, а поготово у историософском смислу, столеће је тек основна аналитичка јединица. Стога, у контексту Великог плана, данашње летовање у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0.

Предраг Мали, рођени брат министра финансија Синише Малог, већ пет година вози „ауди“ у власништву фирми српских бизнисмена Ивана Бошњака и Стојана Вујка, открива КРИК. Аутомобил је најпре био у власништву њихове познате фирме „Миленијум тим“ ангажоване на највреднијим државним пројектима, укључујући и „Београд на води“

Било би чудо када би један дан прескочио, а да не опљунеш интелектуалце који те не сматрају божанством. Зато си праву елиту прогласио лажном, јер не пристају да твоје „живо блато“ назову „суво злато“.

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Политизације полиције је увек било, али чак и деведесетих мање него данас. Деведесетих су на нека места у полицији постављали људе који су били оптерећени политиком, али су имали поштовање према оперативном раду.