Србија је у Тивту добила кључну и спасоносну понуду - да бира између сопственог опстанка и државног и националног самоубиства

Можда ће некоме да делује парадоксално, али, једино је Србија протекле недеље на Самиту ЕУ-Западни Балкан у Тивту добила кључну и спасоносну понуду: Да слободно бира између сопственог опстанка и државног и националног самоубиства.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, попут аустрогарског цара Франца Јозефа Првог 1914. и Адолфа Хитлера 1941. испоручио је Србији још један – ултиматум.

Овај нови карикатурални „император“ са темуа, окружен насмејаним проверопским лидерчићима, умивен црногорским сунцем поручио је Београду да је Србима широко отворен пут ка Европској унији – уколико окрену леђа Кини и Руској Федерацији.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, попут аустрогарског цара Франца Јозефа Првог 1914. и Адолфа Хитлера 1941. испоручио је Србији још један – ултиматум

Дословно је, без успијања између редова, испоставио услов званичницима Србије да више није могуће водити политику колебања између Русије, Кине и Европе.

Званично, огољено, немачки прецизно, у најбољем духу својих (не)славних предака, Мерц је тако ставио Србију пред избор:

Србија пред два пута

Хоће ли одустати од себе, сопственог суверенитета, елементарног достојанства и државних и националних интереса или ће одустати од погубног „европског пута“ на економско, геополитичко па и културолошко ђубриште.

Хоће ли одустати о уговорених грандиозних пројеката са кинеском велесилом и од спасоносне енергетске сигурности са Руском Федерацијом или ће ући у издеформисану „европску породицу“ самодеструктивног лудила.

Хоће ли Србија препознати изненадну руку спаса и изванредну прилику која јој се указала, да поново, као 1914. и 1941. остане на победничкој страни историје или ће сада, када је у протеклим годинама стојећи све издржала, ући пузећи у мрачни и губитнички ковчег који се спрема за лудачки рат против Русије.

Хоће ли одустати о уговорених грандиозних пројеката са кинеском велесилом и од спасоносне енергетске сигурности са Руском Федерацијом или ће ући у издеформисану „европску породицу“ самодеструктивног лудила

Хоће ли Србија, дакле, одустати за сва времена од подршке Москве и Пекинга у очувању територијалног интегритета и одбрани Косова и тако пригрлити капитулантски француско-немачки споразум којим одустаје од себе и од колевке свог постојања.

Порука јача од циркуса

И тако је, замаскиран лажним осмесима и пилићарским циркусом са недомаћинским банерима против председника Србије као и бесмисленим „екскурзијама“ из Београда за Тиват, Самит у ствари донео суштински важан резултат.

Сви на Западном Балкану су „добри и послушни“, сви ће некада, једнога дана, добити прилику да се учлане у другу лигу Европске уније, без сопствене политике и без права гласа, само је Србија још „на чекању“.

Сви су прешли фамозну тачку без повратка, осим Србије која још стоји на самој ивици амбиса, али чврсто ослоњена на најјаче стубове савременог света и надолазеће епохе.

Преломна недеља

И ту званичну поруку Берлина, Србија добија у недељи кад је Русија после 30 хиљада санкција окупила у Санкт Петербургу читав пословни свет заједно са високом америчком делегацијом па и немачким привредницима.

Додаћемо, остала је и испружена рука спаса српској држави. Да у данима, недељема и месецима испред нас да коначну реч и – изабере једини прави пут

Све се дешава у недељи кад је Немачка у Уједињеним нацијама доживела прави бродолом и велику бламажу јер су показали целом свету какав им је углед и по први пут изгубили на изборима за несталну чланицу Савета безбедности.

Све се дешавало и док је на стотине хиљада верника целивало Појас Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Београду који смо у суботу испратили у манастир Ватопед на Светој Гори.

И како рече патријарх српски Порфирије, остала је благодат.

Додаћемо, остала је и испружена рука спаса српској држави. Да у данима, недељема и месецима испред нас да коначну реч и – изабере једини прави пут.

(Спутњик)