У Хагу се судило руководиоцима Србије, чиме се дошло до – праведне лажи. Било је правичних суђења против муслиманских команданата, али су медији писали само о суђењима Србима. То вам је као у Кафкином „Процесу”, с тим што је Кафка био оптимиста.

Мислимо својом главом, разговарајмо са пријатељима и рођацима, прослеђујмо ПОУЗДАНЕ информације са малобројних патриотских и објективних сајтова... Покажимо и Двору и Империји – али и домаћим мафијашима и мутикашама – да нисмо јадне будале.

Ово је права прилика да Сенат Универзитета у Београду стане у одбрану моралног интегритета самог Универзитета, али и пружи озбиљан допринос за оживљавања достојанства и нарушеног угледа професорског позива и наше интелектуалне елите.

Тај снимак, који је обишао целу Србију, постао је симбол борбе ''честитих Београђана'' против ''сељака'' и ''хулигана'' из унутрашњости Србије, који, ето, у наш велеград дођу само када треба да се руши, пали и разбија. Београд је, ваљда, само за Београђане.

Проблем је у томе што, када се тиранин изједначи са државом, сваки удар на тиранина је удар на државу – док се политички систем у земљи не измени. Али у тој ситуацији, кривац за пропаст државе није огорчени народ, већ тиранин сам.

Да ли је могуће да је ово што смо данас имали прилике да видимо на улицама Београда нормална појава? Коме је било у интересу одржавање параде по цену оволиких уличних сукоба и навлачења гнева обичних грађана прекомерним коришћењем силе?

Заиста, ако су од „социјалиста“ остали само Вулин и они попут њега, социјализам јесте увелико нереалан, јер су они његова очигледна негација и сурогат.

Да су резултати мерило, ова влада би била сведена на најмањи кабинет на свету, а огромна већина министара би морала да оде због неуспеха или статирања – од министара спољних послова и инфраструктуре, преко пољопривреде, урбанизма, енергетике, здравства...

Недавни успеси сиријске војске могли би, уколико се наставе, да донесу значајну превагу на страну Асадове владе у Дамаску, што је одмах примећено у Ријаду, Јерусалиму, Вашингтону, Бриселу. Одједном је поново васкрсла прича о сарину, ратним злочинима и могућем војном ангажовању НАТО пакта, а уследили су и израелски ваздушни удари на Дамаск.

Озбиљни аналитичари политике Беле куће указују да је Обами ова превремена награда нека врста „камена око врата“. Додатно га обавезује да испуни обећања с којима је дошао до Овалне собе. Ове наше мало шта обавезује да испуњавају обећања, њима су „руке одвезане“, а камен су нама окачили око врата.