Ко контролише Источну Европу, доминира над Хартлендом (Русијом), онај ко доминира над Хартлендом, доминира над Светским остврвом (Евроазијом), онај ко доминира над Светским острвом, доминира над светом.

Када почнем да радим са неким у политици, верујем у константност и доследност и верујем у истрајност на заједничком пројекту. На унутрашњем политичком плану покушавам да имам константне сараднике.

У децембру 1992. један је батаљон маринаца искрцан у Сомалији, у „Операцији вратити наду“ (“Operation Restore Hope”). Нада није враћена, локално становништво искасапило је маринце и протерало их у року од четири месеца.

ЛДП не жели да допусти да седимо и кукамо како је страшно живети у земљи тројног пакта Коштунице, Николића и Шешеља. Због тога што никакве слободе, ни медија ни нормалног дисања, неће бити ако се сада сруши Влада, а отворе врата за њихов повратак на власт.

Немојмо бити заведени заблудом да функционално јединствено тржиште захтева да све буде усклађено, да жудимо за неким недостижним и идеално равним тереном за игру. Државе су различите. Доносе различите одлуке. Не можемо да хармонизујемо све.

Наши спољнополитички приоритети су пут ка чланству у ЕУ, одбрана територијалне целовитости дипломатским средствима и остваривање најбољих могућих односа у региону. До сада смо на сва та три фронта имали успеха, рекао бих много више него што је ико очекивао.

Жириновски се тако и понашао. Право са прес конференције отишао је на пијацу где се почастио киселим купусом и чувеном украјинском сланином. Продавци су се према њему понели веома пријатељски.

У овом тренутку за измене и допуне Закона о информисању би гласало 108 посланика, против 110. Ако од 12 посланика ЛДП-а, 10 гласа за и ако за гласа и пет пензионера, то је укупно 123. И то је довољно за изгласавање закона уколико у сали не буду Пешићева, Кораћ, Батић, Дамјановић и Хаљими.

Упркос оштрим критикама Украјине, које су прерасле и у негативну кампању, Европска унија је  Украјини ипак отшкринула своја врата, и наговестила да ће за потписивање споразума чак бити спремна да толерише неиспуњење свих  захтева.

Ништа мање питања изазива и став власти Србије. Стиче се утисак да се руководство земље труди да се максимално дистанцира од процеса, игноришући чињеницу да се у Хагу не суди Караџићу, већ свим Србима, српској државности и православљу.