Срби су одавно оцрњени као најгори народ у историји човечанства, као племе безумних крвопија које можете некажњено вређати до миле воље и за које не важе правила политичке коректности која се примењују на остале филмске негативце.

Прошлогодишњи политичар године и „најмоћнији човек у Србији“ по избору НСПМ, Александар Вучић, ове године је досегао врхунац власти и утицаја, након чега линија рејтинга и моћи неминовно креће да се спушта, само је питање да ли ће тај спуст бити благ или стрмоглав.

Све би било у реду да су Николић и Вучић макар делимично доследни у својим политичким ставовима. Народ зна да политика и искреност немају много тога заједничког, али неке границе би требало да постоје макар и на српској политичкој сцени.

Два територијална спора која Јапан води са Кином и Русијом треба сагледати у заједничком светлу, другим речима, упркос томе што ови инциденти делују неповезано, они су напротив нераздвојни део спољне политике Јапана.

Ова влада је настала на лажима, преварама и уз директно учешће страних амбасадора и домаћих тајкуна. На тим трулим темељима не може да настане ништа добро. Огромне лажи и преваре ће срушити Владу, а да ли ће конкретни извршилац бити Динкић или неко други мање је важно.

Преко своје гигантске мултинационалне компаније Арева, у којој држава има 80% акција, Француска користи два главна рудника у Нигеру. У оном у Арлиту има 63% акција, у Акокану 34%, а у Имурарену, који још увек није почео са радом, има 56% акција.

Дакле, ако је казне могуће наплатити – гасиће се медији. А то није демократија и то није Европа. Ако наплата не буде ефикасна, онда драконске казне служе само да утерају страх у кости новинара. Ни страх не припада демократији.

Ово значи да тренутни ниво спољне интервенције у Сирији јесте сличан нивоу који је извршен против Совјетског Савеза и његових комунистичких присталица који је уследио након совјетске интервенције у Авганистану. Спољни савезници не обезбеђују само обуку, обавештајне податке и помоћ, већ такође и оружје.

Сиријска влада је велики савезник Ирана, а Иранци подржавају Башара ал-Асада зато што уз његову помоћ могу проширити своју интересну сферу, уз то Иранци су припадници шиитске верске групе која подржава алавитску верску секту.