Много тога је нелогично, апсурдно, тужно, понижавајуће, безобразно, бескрупулозно... И докле тако? Све док се овај наш српски Дан мрмота већ једном не оконча – за почетак оставком ресорног министра Томице Милосављевића и доктора Кона.

Просто је невероватно, да неко учествујући у законодавној па повремено и извршној власти земље, после неког поодмаклог врменског  периода каже да је правио страшне грешке, а да никога не занима да се позабави тим грешкама и установи колико су оне имале последице по државу и њене грађане!

Што пре схватимо да оно што се данас назива „међународним правом“, у духу софистичке дефиниције коју је у Држави забележио још Платон, представља „добро за јачега“, то ћемо пре научити да га изостављамо из једначина у којима се конституишу витални национални интереси.

Пре свега - да не буде никакве дилеме - опште је познат степен блискости председнице у суседству са САД и НАТО, а у најкраћем замисливом року постало је сасвим „бјелодано“ и колико је „пријатељски“ настројена према Србима.  И обе ове чињенице и те како заслужују политичку пажњу, и чине незаобилазне теме за дискусију.

Срби су одавно оцрњени као најгори народ у историји човечанства, као племе безумних крвопија које можете некажњено вређати до миле воље и за које не важе правила политичке коректности која се примењују на остале филмске негативце.

Све би било у реду да су Николић и Вучић макар делимично доследни у својим политичким ставовима. Народ зна да политика и искреност немају много тога заједничког, али неке границе би требало да постоје макар и на српској политичкој сцени.

Предигра ове добро познате представе се одиграла приликом недавне посете премијера Вучића Грачаници, а све у склопу предизборне кампање за избор градоначелноиика овог града који се бира на основу закона непризнате косовске државе.

Не очекујем промене у нашој спољној политици, а ко ће бити министар, није од пресудне важности. Председник сасвим сигурно није давао таква обећања страним дипломатама. Ово је суверена земља којом руководе људи које су изабрали грађани, а не стране дипломате.

Да ли ико озбиљан овде и у свету може да прихвати Блерову реченицу да „не би заслуживали назив цивилизоване земље“ да нису створили косовску „државу“, а да су једнако цивилизовани што су допустили етничко чишћење Срба из Хрватске Крајине и Срба са Косова и Метохије.

Немамо илузија да ће промотери косовске независности уважити противљење Србије да Косово добије своју војску, нити да Србија има моћи да то физички спречи, али она мора својим противљењем нагласити да би то било још једно у низу насиља које се Србији сервирају дуже од две деценије.