Тадић је изгубио копчу с народом, затворио се у цитаделу и окружио дворском камарилом, која узима огроман новац да му смишља реченице и позе у којима ће га сликати. Преузео је на себе посао за који није способан, он би да буде и председник, и премијер, и министар, и баба Ванга.

Мој закључак да није боље, већ другачије темељи се на следећем: виђење које ми са ових простора имамо када је реч о томе шта је добар живот, далеко превазилази виђење које о том питању, у конкретном случају, имају Британци, а мислим и други на Западу.

Неки представници опозиције последњих дана призивају насиље на улицама, предвиђају пад владе на улицама. Мислим да нису свесни шта говоре. Грађани знају ко су они. Упркос жељама да стекну нови идентитет, увек избије стари начин мишљења – екстреман и радикалан.

Руси и Американци настоје да се мировна конференција одржи док европске силе на првом месту Француска и Британија и формално укидају ембарго на извоз оружја опозицији. На који начин то може помирити зараћене стране у Сирији и окончати двогодишњи крвави грађански рат?

И раније, након обиласка Војводине, рецимо, наш васпитач Јелко, у извештају о положају националних мањина, оптуживао је Србију за „међуетничке инциденте у покрајини“. У међувремену је пластично појаснио „аутизам Србије“ као ситуацију једнаку оној „када би муж, да напакости жени, одсекао себи ону ствар“.

Недавни успеси сиријске војске могли би, уколико се наставе, да донесу значајну превагу на страну Асадове владе у Дамаску, што је одмах примећено у Ријаду, Јерусалиму, Вашингтону, Бриселу. Одједном је поново васкрсла прича о сарину, ратним злочинима и могућем војном ангажовању НАТО пакта, а уследили су и израелски ваздушни удари на Дамаск.

Импресиван број оних који су на улицама или Интернету пожелели да кажу шта мисле о насиљу показује да је дара превршила меру. Нисам за пребројавање реаговања на разним сајтовима, понајмање у отужном контексту на који је то учинила Нова српска политичка мисао.

Немилосрдна медијска средства имају веома мало времена да сазру пре него што објаве неуспех. То значи да је много мање тајни због толико присутног цурења информација.

Свака, условно да кажем, демократска револуција или револуција бива изневерена кроз реалност. И било би веома важно када бисмо сви објашњавали грађанима како изгледа политика у суштини, како би објаснили да и очекивања нису реално могућа.

Овај дијалог активне и пасивне љевице више подсјећа на покушај да се успава и разводни одлучност и спремност за праве промјене, какве још увијек пропагира „Сириза“, а све у лику комплимната али и очинских савјета „љевичарског велана“ о „добром владању послије избора“.