Од таквих не очекујеш сувисли одговор на питање "зашто". Један пристојан урлик био би сасвим довољан. Њих, међутим, подржава и опслужује пристојна интелектуална логистика, од све бизарнијег серкла НСП мислилаца па до црквеног врха. Њих не мори "мука са речима" – само мука са смислом.

Недавни инцидент када је Северна Кореја артиљеријским пројектилима погодила војни капонир војске Јужне Кореје са готово милиметарском прецизношћу говори да она поседује прецизно навођене гранате.

Не мислим да спасавамо власт. Само немам права да лажем било кога предлажући му сурогат живота у лепом ЛДП у несрећној Србији која се распада. Не желимо без борбе да омогућимо повратак оних који у дивљању криминалаца, у дресовима и без њих, са беџом или без њега, траже своју последњу шансу.

Наша ситуација се доста разликује. Немачка канцеларка Ангела Меркел је чак изјавила да је сама чињеница да евро постоји гаранција да у Европи више никада неће доћи до крвопролића. Једино тако можемо бити сигурни да ћемо уживати у ,,још педесет година мира у Европи“.

Кукњава над бомбардовањем, пребројавање издајника, јадиковке над неразумевањем Срба и Србије нису никакав патриотизам него срамни занат и средство за друштвену и професионалну промоцију неспособњаковића, лопова, лумпенинтелектуалаца.

Њихова сјајна идеја је била да не крешу депозите испод 100.000 евра, него да их једноставно опорезују. Нису уопште схватали да, ако уклоне оно обећање неопходно за осигуравање депозита, тиме чине грешку, и долазе у опасност да зачну јуриш улагача на банке и бекство депозита.

Рекао сам им да је за нас Русија, због противљења независности Косова, најважнији партнер, али да Србија не може без ЕУ, јер је то наш највећи економски партнер. Изнео сам став да смо против уласка у НАТО. Та три става су била довољна да отворим сва врата у Москви.

После пребацивања у Бутирски истражни затвор С. Магнитски је у новембру 2009. умро од срчаног удара. Његова смрт постала је детонатор за на Западу широку и до данашњег дана растућу кампању оптуживања руских власти за нарушавање права човека.

Од четири пута када нисмо подржали одлуке ЕУ, једном је то било због осуде руководства Републике Српске, други пут због чињенице да би се тиме де факто дао легитимитет „хуманитарним интервенцијама” каква је била и „Милосрдни анђео” 1999. године.

Званичници на Бурку такође говоре о својој жељи да се ојачају везе између Турске и Балкана. Студенти који похађају ову школу су тенденциозно више религијски конзервативни, али наставни план је секуларан.