Има ли бар политичког лека за неуставни Бриселски споразум? Елем, политички акти владе би могли бити лековити по Устав а штетни за овај споразум. Влада на политичком пољу може све па и да од Бриселског споразума одустане. А по коју цену?

Зато је, дакле, било апсолутно хитно за главне „европске силе“ да учине све да до утакмице ни не дође. За разлику од домаћих медија и „експерата“, страни медији известили су о посети Хејга Београду као о „појачавању притисака западних држава на српске власти...

Када и на који начин, односно на основу ког документа (уговор, пројектно ангажовање и сл.) је Влада Републике Србије ангажовала консултантску кућу бившег британског премијера Тонија Блера (“Tony Blair Associates”) за помоћ у формирању стручних тимова у оквиру кабинета председника Владе?

Све сличности можда су само случајне. Барем 15 дана колико траје првенство света у кошарци и грађани Србије могу да се осећају као да су велики и моћни, какви су били на геополитичкој и кошаркашкој позорници током Хладног рата.

Jасно je да се Демократска странка још увек није програмски и организационо консолидовала и да ће се и даље наставити њено лутање и осипање, јер она није у стању да обезбеди програмску веродостојност и морални интегритет.

Незадовољан што се Статут Војводине „кисели као тесто за штрудлу“ Бојан Пајтић отворено ставља до знања Борису Тадићу да му је битнија Војводина него ДС и почиње примену спорног Статута. Борис Тадић, на другој страни, све чешће говори да неће дозволити аутономију која је само друго име за државу.

Проширење које би обухватило Холандију, па и шире, чини се да је технички изведиво простим продужењем балтичких кракова Северног тока, уз нешто модернизовања садашње северноевропске инфраструктуре и уз преусмерење једног од гасовода. Међутим, политичке импликације би ипак могле да буду препрека.

У последњих девет година непрестано смо слушали мантру о „убрзаном придруживању“ Европској унији. Пажљиви посматрач наших медија и реторике политичара лако може уочити како овај дискурс полако нестаје из јавног вокабулара.

Нису ни само банке, ни политичари једини који се суочавају са презиром – чак је и монархија на удару. Краљ Хуан Карлос, који је некада био толико цењен због своје улоге код прелаза у демократију, био је принуђен да се извињава због тога што је на врхунцу кризе у 2012 г. отишао у лов на слонове.

Моје хапшење показује колико су војвођански индипендисти снажни, али и колико је централна власт у Србији неспособна. Као и сви сецесионисти, и ови војвођански највећу суровост показују у обрачуну с „непријатељем у сопственим редовима“