Критиковао сам признавање независности Косова јер је било преурањено и условљено великим притиском тадашње америчке администрације. Данас две трећине међународне заједнице не признаје Косово.

Серија успеха сиријске војске у 2013. години су резултат темељне и систематске промене стратегије Асадових генерала. Крајем 2012. године, многи аналитичари су очекивали релативно брзи пад Алепа и Дамаска и следствени „одлазак са власти“ сиријског председника Башара ел-Асада и његове БААС партије.

Да су резултати мерило, ова влада би била сведена на најмањи кабинет на свету, а огромна већина министара би морала да оде због неуспеха или статирања – од министара спољних послова и инфраструктуре, преко пољопривреде, урбанизма, енергетике, здравства...

Искључење Рафсанџанија дозвољава врховном вођи да избегне несигурност избора у којима иранска јавност поново постаје снажна. Јасно, врховни лидер жели да избегне врсту узбуђења коју би Рафсанџани покренуо да је наставио да даје јавне изјаве.

Озбиљни аналитичари политике Беле куће указују да је Обами ова превремена награда нека врста „камена око врата“. Додатно га обавезује да испуни обећања с којима је дошао до Овалне собе. Ове наше мало шта обавезује да испуњавају обећања, њима су „руке одвезане“, а камен су нама окачили око врата.

Због свега тога, протести у Турској више су део Occupy покрета, него што би били слични "Арапском пролећу". Occupy покрет је и настао на темељима онога што су у Београду показали маркетиншки стручњаци.

Та потреба да НАТО погреши, чак да се распадне, јесте чудна јер уопште не почива на идеји шта би то друго било боље од НАТО. Многи не могу да схвате колико је јака диктатура у Србији, која је вођена једним ноторним психопатом који презире властити народ. Многи не увиђају везу између Сребренице и Рачка.

Разумем да данас и овде не постоји законит начин да родитељ свом детету наметне своју вољу, ипак је родитељ тај који први мора да води рачуна о добробити детета, чак и по цену тога да прекрши закон.

Напредњачки режим нам показује сву своју бахатост јер је свестан да поред грађанске иницијативе Не да(ви)мо Београд која се отворено супротставља извођењу овог пројекта не постоји озбиљна политички и друштвени покрет који би био озбиљна брана овом погубном волунтаризму.

Учесници Бледског форума фрустрирани су садашњом политиком Србије, а  „општи је осећај да Србија за сада успева вешто да маневрише између два тешка проблема – Косова и чланства у ЕУ, тако да су сада „све очи фокусиране на оно што ће Србија следеће урадити“.