Неки представници опозиције последњих дана призивају насиље на улицама, предвиђају пад владе на улицама. Мислим да нису свесни шта говоре. Грађани знају ко су они. Упркос жељама да стекну нови идентитет, увек избије стари начин мишљења – екстреман и радикалан.

Овај дијалог активне и пасивне љевице више подсјећа на покушај да се успава и разводни одлучност и спремност за праве промјене, какве још увијек пропагира „Сириза“, а све у лику комплимната али и очинских савјета „љевичарског велана“ о „добром владању послије избора“.

И раније, након обиласка Војводине, рецимо, наш васпитач Јелко, у извештају о положају националних мањина, оптуживао је Србију за „међуетничке инциденте у покрајини“. У међувремену је пластично појаснио „аутизам Србије“ као ситуацију једнаку оној „када би муж, да напакости жени, одсекао себи ону ствар“.

Господин Лафонтен је на парламентарном сајту немачке Партије левице рекао да ће се канцелар Ангела Меркел “пробудити из свог самозадовољног дремежа“ тек онда када се земље које су у невољи уједине како би је приморале на промене у кризној политици – и то на рачун Немачке.

Импресиван број оних који су на улицама или Интернету пожелели да кажу шта мисле о насиљу показује да је дара превршила меру. Нисам за пребројавање реаговања на разним сајтовима, понајмање у отужном контексту на који је то учинила Нова српска политичка мисао.

Наиме, израелски авиони и не морају да улазе у ваздушни простор Сирије да би извели бомбардовање. Сиријцима недостаје ракетни пво систем дугог домета који би могао да угрози израелске јуришне авионе.

Свака, условно да кажем, демократска револуција или револуција бива изневерена кроз реалност. И било би веома важно када бисмо сви објашњавали грађанима како изгледа политика у суштини, како би објаснили да и очекивања нису реално могућа.

Овде треба истаћи да Русија у Румунији после 1990. г. практично није имала никакав програм јавне дипломатије, што се врло јасно осећа. Непостојање интересовања за румунско-руске односе у епохи посткомунизма је било узајамно – како на државном нивоу, тако и на нивоу обичних грађана. 

Говорио сам о спољнополитичким приоритетима Србије и на прво место ставио Америку. Говорио сам и о Русији, али сам јасно ставио до знања да свако ко мисли да Србија може да иде напред, а да нема добре односе са САД, грдно греши.

Монтгомери је био посумњао да су те приче лансиране од стране Владе Србије и њене пропаганде, па је тражио додатне изворе. Троје људи се присетило да су заробљеници одвођени у жуту кућу поред албанског града Бурела. Други возач ОВК је рекао Монтгомерију да су постојала два места где је "одвозио људе, али никада никога није вратио назад".