Срећом, на западу је део интелектуалне јавности, који се на сваком кораку суочава са огромним притиском, схватио овај образац. Међу њима је и Дајана Џонстон, истакнута интелектуалка и истински борац за људска права која је рођена у Минесоти 1934. год.

Била је то грешка бранилаца министровог доктората, јер су тим поступком само повећали занимање јавности, којој је одмах постало јасно да се дешава нешто необично и нелегално.

Од када су српски хулигани пре девет месеци зверски убили Француза Бриса Татона у једном београдском кафићу, ви сте систематски учени да мислите да је непристојно и нељудски више икада питати ко је крив у тучи једног Србина и једног странца.

Иако није прошла деценија или више, можемо са сигурношћу тврдити да је инвестициони темпо којем присуствујемо, од формирања владе чији је Први потпредседник Вучић био, недовољан да би се ,,визија“ о дванаестоцифреној инвестицији сматрала остваривом.

Капетан Драган живи много живота. У једном, он је аустралијски тренер голфа. У другом, он је познати хуманитарац, доброчинитељ Српске православне цркве, српског народа и деце палих другова. У трећем, он је заљубљеник у песму, море и реке.

Покрајински избори и даље остају опасност за немађарске аутономашке политичаре који себи нису испословали фотеље у републичкој власти. Ипак, политичка трговина аутономијом Војводине је етички политички проблем оних који још увек верују да један исти народ треба да се осамостали од сопствене државе.

Уз захвалност ХРТ, која је у својој ударној информативној емисији објавила рекламу Војног музеја, ипак бисмо дали једну малу сугестију: „Најпре погледајте поставку а потом дајте суд о њој“.

Он се, пак, показао као најратоборнији премијер у историји Енглеске. За првих шест година његовог председниковања пет пута је слао британске војнике у ратне сукобе. Два пута у Ирак: 1998. и 2003, на Косово 1999, Сијера Леоне 2000. и Авганистан 2001. године.

На овај начин један верски вођа покушава да рационализује свој политички ангажман, као ванредно средство у ванредним приликама, и то је ситуација која му даје за право да се уплиће у политику на најприземнији начин.

Уместо да наши политичари, од власти до власти, показују све већу свест и „ширину“, присуствујемо, од власти до власти, све арогантнијем и дрскијем односу према легитимним питањима које муче грађане. И то је још невероватније, јер грађани све теже живе, а бахатост политичке елите је све већа, не страх од јавности.