Зашто овај некада медијски свеприсутни сегмент елите не подржава гласније премијера и његову политику можда има и прозаичније објашњење. Некада неопходни да атлантизују београдске власти када оне пружају сувише јак отпор сада су потпуно беспотребни.

Оно што представља највећи парадокс, имајући у виду одлуку КФОР-а, јесте да су током тог кобног марта Албанци на мети посебно имали духовно наслеђе, тако да је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката.

Због свега тога, Запад је прибегао истом решењу као и у Србији: тотално морално дискредитовати Путина! У Србији је такав покушај извршен убиством Ивана Стамболића 2000, на кога је Милошевић у политичком смислу потпуно заборавио, али су пропагандисти ради њиховог политичког сукоба на VIII седници 1987. одмах упрли прстом у њега.

Хвала вам, Срби, што водите рачуна о гробовима хероја из Другог светског рата - Руса, Украјинаца, Белоруса, Татара... После рата многе улице југословенских градова носиле су имена војних команданата Црвене армије. Затим су улице преименоване. Али, људи памте.

Проширење које би обухватило Холандију, па и шире, чини се да је технички изведиво простим продужењем балтичких кракова Северног тока, уз нешто модернизовања садашње северноевропске инфраструктуре и уз преусмерење једног од гасовода. Међутим, политичке импликације би ипак могле да буду препрека.

Од таквих не очекујеш сувисли одговор на питање "зашто". Један пристојан урлик био би сасвим довољан. Њих, међутим, подржава и опслужује пристојна интелектуална логистика, од све бизарнијег серкла НСП мислилаца па до црквеног врха. Њих не мори "мука са речима" – само мука са смислом.

Нису ни само банке, ни политичари једини који се суочавају са презиром – чак је и монархија на удару. Краљ Хуан Карлос, који је некада био толико цењен због своје улоге код прелаза у демократију, био је принуђен да се извињава због тога што је на врхунцу кризе у 2012 г. отишао у лов на слонове.

Не мислим да спасавамо власт. Само немам права да лажем било кога предлажући му сурогат живота у лепом ЛДП у несрећној Србији која се распада. Не желимо без борбе да омогућимо повратак оних који у дивљању криминалаца, у дресовима и без њих, са беџом или без њега, траже своју последњу шансу.

Званично саопштење званичника братства на енглеском језику у штампи избегло је теорију завере, фокусирајући се на осуду инцидента и на изражавању симпатија и солидарности.

Кукњава над бомбардовањем, пребројавање издајника, јадиковке над неразумевањем Срба и Србије нису никакав патриотизам него срамни занат и средство за друштвену и професионалну промоцију неспособњаковића, лопова, лумпенинтелектуалаца.