Монтгомери је био посумњао да су те приче лансиране од стране Владе Србије и њене пропаганде, па је тражио додатне изворе. Троје људи се присетило да су заробљеници одвођени у жуту кућу поред албанског града Бурела. Други возач ОВК је рекао Монтгомерију да су постојала два места где је "одвозио људе, али никада никога није вратио назад".

Импресиван број оних који су на улицама или Интернету пожелели да кажу шта мисле о насиљу показује да је дара превршила меру. Нисам за пребројавање реаговања на разним сајтовима, понајмање у отужном контексту на који је то учинила Нова српска политичка мисао.

Реч је, ипак, о нечему другом. Ако српски народ нечим може да се похвали данас, после дводеценијске голготе, јесте то да огромна већина његових сународника, упркос свим неправдама које је отрпела, није изгубила свој осећај за правду и способност да све стави на своје место – сваку жртву оплаче и сваког зликовца осуди.

Свака, условно да кажем, демократска револуција или револуција бива изневерена кроз реалност. И било би веома важно када бисмо сви објашњавали грађанима како изгледа политика у суштини, како би објаснили да и очекивања нису реално могућа.

Упркос својим различитим гледиштима, ни Лондон, ни Берлин не желе да се Британија повуче из чланства у ЕУ. Услед тога што јој око половине извоза одлази на европско копно, и Британија има користи од свог приступа заједничком тржишту.

Говорио сам о спољнополитичким приоритетима Србије и на прво место ставио Америку. Говорио сам и о Русији, али сам јасно ставио до знања да свако ко мисли да Србија може да иде напред, а да нема добре односе са САД, грдно греши.

Ми већ сада имамо на власти непотистички устројену странку пензионера која својим деловањем више служи као политичка монета за стално политикантско трговање него што је озбиљна организација која се бави интересима пензионера.

Погубили су током тог путовања времепловом све оне старе идеале, погубили су све оно што просечан човек, и то сваки на овом свету, а не само Србин, чува као оно највредније што га чини препознатљивим и другачијим, чува оно што му је корен.

Када би се архивски фондови отворили до краја за историчаре, пронашла би се и бројна документа битна за утврђивање последњих дана ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Зашто овај некада медијски свеприсутни сегмент елите не подржава гласније премијера и његову политику можда има и прозаичније објашњење. Некада неопходни да атлантизују београдске власти када оне пружају сувише јак отпор сада су потпуно беспотребни.