Неки представници опозиције последњих дана призивају насиље на улицама, предвиђају пад владе на улицама. Мислим да нису свесни шта говоре. Грађани знају ко су они. Упркос жељама да стекну нови идентитет, увек избије стари начин мишљења – екстреман и радикалан.

Недавни успеси сиријске војске могли би, уколико се наставе, да донесу значајну превагу на страну Асадове владе у Дамаску, што је одмах примећено у Ријаду, Јерусалиму, Вашингтону, Бриселу. Одједном је поново васкрсла прича о сарину, ратним злочинима и могућем војном ангажовању НАТО пакта, а уследили су и израелски ваздушни удари на Дамаск.

И раније, након обиласка Војводине, рецимо, наш васпитач Јелко, у извештају о положају националних мањина, оптуживао је Србију за „међуетничке инциденте у покрајини“. У међувремену је пластично појаснио „аутизам Србије“ као ситуацију једнаку оној „када би муж, да напакости жени, одсекао себи ону ствар“.

Немилосрдна медијска средства имају веома мало времена да сазру пре него што објаве неуспех. То значи да је много мање тајни због толико присутног цурења информација.

Импресиван број оних који су на улицама или Интернету пожелели да кажу шта мисле о насиљу показује да је дара превршила меру. Нисам за пребројавање реаговања на разним сајтовима, понајмање у отужном контексту на који је то учинила Нова српска политичка мисао.

Овај дијалог активне и пасивне љевице више подсјећа на покушај да се успава и разводни одлучност и спремност за праве промјене, какве још увијек пропагира „Сириза“, а све у лику комплимната али и очинских савјета „љевичарског велана“ о „добром владању послије избора“.

Свака, условно да кажем, демократска револуција или револуција бива изневерена кроз реалност. И било би веома важно када бисмо сви објашњавали грађанима како изгледа политика у суштини, како би објаснили да и очекивања нису реално могућа.

Господин Лафонтен је на парламентарном сајту немачке Партије левице рекао да ће се канцелар Ангела Меркел “пробудити из свог самозадовољног дремежа“ тек онда када се земље које су у невољи уједине како би је приморале на промене у кризној политици – и то на рачун Немачке.

Говорио сам о спољнополитичким приоритетима Србије и на прво место ставио Америку. Говорио сам и о Русији, али сам јасно ставио до знања да свако ко мисли да Србија може да иде напред, а да нема добре односе са САД, грдно греши.

Наиме, израелски авиони и не морају да улазе у ваздушни простор Сирије да би извели бомбардовање. Сиријцима недостаје ракетни пво систем дугог домета који би могао да угрози израелске јуришне авионе.