Чини се да од "СПС"-а и "ПС"-а, односно Дачића и Вулина, нема мизернијих странака и појединаца на нашој политичкој сцени, са мањим степеном части, достојанства и самопоштовања. Ови српски "социјалисти" су увелико дотакли своје политичко и морално дно.

Сведоци смо сталних шиканирања и убијања невиног неалбанског становништва на Космету. Iмају ли ефекта молбе и кукњаве Еулексу и председникова стална “оштра упозорења” уз обавезну напомену “да Србија неће реаговати”?!

Представљати тип власништва као главни фактор који утиче на успешност половања неког предузећа је чиста идеологија, и као таква ће и завршити, као и увек у историји до сада: на неком ђубришту! Некада су се они који воде нашу државу клели како је најбољи вид власништва државни.

Својевремено је амерички филмаџија Мајкл Мур, у своме легендарном филму Куглање за Коломбајн поставио питање директору ријалити-серије Пандури – зашто корумпиране директоре компанија не бацају крваве на под.

Ако се истрага убиства Луке Јовановића не доведе до краја - јасно, транспарентно и са јасним судским исходом, поставиће се питање да ли се у овој земљи формирала каста недодирљивих? Каста оних који су изнад закона, који могу све, а којима држава не може ништа. Надајмо се да није тако.

Посткосовски циклус који живимо није за певати о њему. Нема мудрог деспота Стефана Лазаревића, имамо само нејаке Уроше. Не знам зашто, али када од њих слушам како је једна од опција и подела Косова – мислим да је то све само не опција за разматрање.

Неувођење санкција Русији неће имати никакве негативне последице за односе са другим државама а ЕУ интеграције – то је дуга прича са неизвесним исходом, коју ће друга страна растезати у недоглед. Скорог примања бити неће а нико не зна шта ће се догађати у следећем периоду. Очито долазе врло турбулентна времена.

Једна од до недавно најразвијенијих и најдинамичнијих држава САД почиње да солира у својим спољноекономским односима, а до вођења самосталне политике од тога је дели само један мали корак.

Наравно, постоје границе колико се далеко сме отићи у пружању отпора, као што постоји и шанса да се у тој партији шаха неславно прође, али послушност и не пружање отпора су до тог неславног завршетка сигуран пут! 

Није проблем у томе што су неки непристојно богати, него што је већина непристојно сиромашна. Проблем је у систему који се не бави проблемима сиромашних, него размишљањима о томе како да узме паре од богатих.