Данас видимо да је на делу свеобухватан ревизионистички процес који прожима политику, уметност, културу, медије, готово све аспекте живота и за циљ има да оправда виновнике и сврста их у исти ред са победницима. Ревизија резултата Другог светског рата и поделе које данас видимо у Европи и свету имају исти почетак.

И тако је још једном, бриселска бирократија победила здрав разум. Како и не би, кад лебом рани толике хиљаде службеника који морају некако да оправдају постојање својих радних места. Све је одлично замишљено, а и “грешка у компјутеру” је по “европским” стандардима.

Резултат ове битке биће значајан за ДСС, али значајнији за Србију, на исти начин као што је останак ДСС-а ван парламента био велики ударац за ДСС, али још већи за Србију. Уосталом, погледајте једноумност данашњег српског парламента.

На крају, свака част Џеј Кеј. Испљувала је, као што то бива у причи о Франкенштајну, све оне који су је лицемерно хвалили, као што човек хвали мајмуна „баш је сладак, не каки насред собе“. То је цена егзибиционизма држања мајмуна као кућног љубимца.

Активном улогом у смиривању крвавог сукоба у Украјини, Берлин се профилирао на геополитичкој мапи света као незаобилазни фактор на кога се све више мора рачунати. Нарасли економски џин, захваљујући понајвише својој неприкосновеној позицији у ЕУ озбиљно куца на врата четвртог најзначајнијег геостратетешког играча.

Од  свега што одсликава садашњу политичку сцену у Босни и Херцеговини можда најзначајније је управо то да и у самој Федерацији БиХ , створеној по одредбама Вашингтонског споразума, сазрева мишљење да бошњачко-хрватски ентитет не може да опстане.

Начин на који је јерменска држава организовала обележавање ове за јерменски народ изузетно значајне годишњице неумољиво упућује да ми преиспитамо на који начин смо ми у нашој држави „обележили“ и за нас од посебне важности седамдесету годишњицу од пробоја јасеновачких логораша.

Ко то дестабилизује Србију која је, ево само што није, постала лидер не само региона него и Европе? Деца? Пар патриотских организација са мало пара и не тако добром логистиком? Ко се то понудио да уместо њих седне у ћелију и буде испитиван као последњи криминалац?

Управо зато нас политика „непризнавања Косова“ неће одвести нигде, док Косово не почнемо да бранимо. Уместо „нећемо никада признати независност Косова“, ми треба да почнемо да говорим да „нећемо никада дозволити независност Косова“, тек тада ће нас и Запад, и Приштина, схватити озбиљно.

Ослобађање Јуришића представља скандал без преседана за читаву Србију и српски народ и огроман шамар правди која се селективно примењује само у случају оптужених Срба. На Западу постоји слика по којој су једине жртве рата у Босни само Бошњаци.