Чланство у НАТО пакту драстично погоршава безбједносно-политичку позицију Шведске. Оно би значило да се наша земља приликом конфликта између великих сила аутоматски увлачи у евентуални рат. А ризик за рат расте зато што би Руси улазак у НАТО пакт схватили као дио агресивне политике усмјерене против Русије.

Додик је тамо неприкосновени лидер, а оно што га разликује од помињаних лидера, јесте мањак сировог национализма и примитивне ратоборности, а вишак предузетничког ентузијазма који уверава народ да није једном заувек испостављен историјски рачун, по коме „Срби оно што добију у рату изгубе у миру“.

Хрватским новинарима Тадић је поручио да Хрвати морају имати перспективу у БиХ, остваре своја права и заштите интересе, што ће између редова може протумачити и да не би имао ништа против формирања трећег ентитета, када би то прихватила друга два народа.

Цела Влада је Александар Вучић. И то не само у смислу да су сви министри у његовој сенци, него и у чињеници да у свим пословима које Влада решава он показује да је главни, да је он тај који највише ради, највише доприноси... Та врста преузимања одговорности и нових послова деловала би као политичко самоубиство када се не би имао у виду маркетиншки аспект тог увек новог активизма.

За очекивати је стога, ако је у власти остало и мало разума и одговорности, да ће судска одлука на крају бити извршена, без обзира на Зукорлићеве претње и подршку из иностранства. Непрестано толерисање његовог насилништва сугерише да  власти одговара да има још једно жариште.

Страственим промотерима "белих  листића" – насталих као одговор на питање о "мањем злу" које је, уоквирено као реторско, поставио Срђа Поповић – морало је бити јасно шта значи изборни пораз ДС и како ће изгледати владавина на брзину "европеизованих" радикала. Дакле, зашто је Србијанка Турајлић погурала Србију у Вучићево ауторитарно наручје?

И тако је још једном, бриселска бирократија победила здрав разум. Како и не би, кад лебом рани толике хиљаде службеника који морају некако да оправдају постојање својих радних места. Све је одлично замишљено, а и “грешка у компјутеру” је по “европским” стандардима.

Даћемо радије и туђој држави и влади, оно што смо давали до садас "Телекому", али нећемо ништа дати било ком купцу и странцу, приватнику, који крене да купи наш "Телеком"! Акцију спровести и у Републици Српској и у Црној Гори!

На крају, свака част Џеј Кеј. Испљувала је, као што то бива у причи о Франкенштајну, све оне који су је лицемерно хвалили, као што човек хвали мајмуна „баш је сладак, не каки насред собе“. То је цена егзибиционизма држања мајмуна као кућног љубимца.

Случај Бредлија Менинга и Едварда Сноудена морамо да посматрамо као истински пример невиђене храбрости и неустрашивости двојице младих људи који желе планетарну правду и који се боре против немани која је у стању да прогута све који не мисле у складу са центрима моћи.