Страним компанијама нису потребне теме које народ терају на размишљање, на читање, на преиспитивање, на критички приступ, јер тиме нестаје идеални идиот-потрошач, коме се једино могу све пожељне потошачке навике и наметнути и "измислити"!

Да ли је на помолу трговински рат између Кине и САД, поготово уколико Конгрес закључи да Кина манипулише са вредношћу јуана, што би довело чак и до увођења ограничења увоза из Кине и трговинских санкција, остаје да се види.

Сарадници и саветници, ако су од струке и интегритета, најбоље ће помоћи својим шефовима ако им подастиру реалне и објективне чињенице, без обзира на то да ли и како ће их он прихватити. „Увлакачи“ и „полтрони“ дају шефу само оне савете које он очекује и који ће му се свидети.

Морамо се сложити са Андрићем и поставити питање какве је мотиве Монтгомери могао заиста имати да изнесе овакво тврђење, али што је можда још и важније зашто баш у овом тренутку. Избор тренутка у политици никада није случајан.

Још увек има шансе да наше опредељење за страну која ствара нову равнотежу делотворно осујети ону међународну политику која је начин вођења рата против Срба другим средствима.

Данас САД и Турска улазе у нову фазу реализације плана стварања муслиманске државе у центру Европе – у БиХ. Експанзионизам Турске у Европи подржава се позивањем на историјско наслеђе – 500-годишње турско ропство на Балкану.

На Корејском полуострву, Русија је играч са најмање утицаја у тзв. разговорима шест страна у Северној Кореји. Заиста, руски допринос је у прошлости описиван као “мучним више него корисним” од стране регионалних дипломата. Русија је скоро потпуно периферна у покушајима да се разреши ћорсокак између севера и југа.

Фронтмен „Азрe” Бранимир Џони Штулић, постао је мета изненадне дипломатске трке између Београда и Загреба, када му је хрватски председник Стјепан Месић понудио хрватски пасош, две недеље пошто је то исто учинио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Очигледно, ситуација са Сноуденом није суштински нови проблем него само један од захтева Русији, допуна поприлично дугог списка: позиција у вези са Сиријом, са Ираном, многа питања унутрашње политике.

Додик је тамо неприкосновени лидер, а оно што га разликује од помињаних лидера, јесте мањак сировог национализма и примитивне ратоборности, а вишак предузетничког ентузијазма који уверава народ да није једном заувек испостављен историјски рачун, по коме „Срби оно што добију у рату изгубе у миру“.