Eвидентна је активизација напора низа држава западног блока и наднационалних института (укључујући Ватикан) на консолидацији Западног Балкана под окриљем ЕУ. Повећавање кризе у Србији праћено је покушајима Београда да нађе ослонац вани.

Било би наивно и нереално закључити да је тиме и читав рат завршен а проблем решен. Вашингтон и његови савезници нису добили оно што су желели и тешко је поверовати да ће од својих намера лако одустати.

Београд је Србима у централним деловима КиМ послао јасну поруку да не гласају, али им није јасно речено како ће да преживе у изолацији, како ће им бити осигурана безбедност... Бирачи су остали збуњени и део њих се определио да гласа за своју локалну власт.

Највећи губитници су свакако терористи у Сирији које је Запад тако здушно подржавао. Они су сада остављени на милост и немилост сиријској војсци која ће знати како да се са њима обрачуна и спречи даље злочине против човечности.

У правном смислу Статут Војводине спада у ,,перолаку” категорију, он није ни ,,анекс” Устава Војводине, ни ,,Бил о правима” Војводине, ни амандман на Устав Србије, суштински то је правнопарадни акт који не обавезује ни Србију, ни Војводину.

Сили се морало једном стати на пут! Америка има своје интересе, а то је рат, док Русија има своје интересе, а то је мир! Сада су се заговорници напада на Сирију нашли у веома незгодној ситуацији.

Морам рећи да све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Американци у одређеним раздобљима након завршетка Другога свјетског рата. То су чинили јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао повести јак антикомунистички покрет.

Дакле, Русија по логици ствари мора да реагује и то у војном смислу. Наравно, то не мора нужно укључивати избијање рата, али мора одлучно бити подвучена чувена „црвена линија“, од стране Русије, тако што ће она демонстрирати да је спремна да уђе и у војну конфронтацију ако треба. 

Пријатно је мислити да је уједињење Немачке 1989. године означило и пад тоталитарних система у источноевропским земљама. Већ наредне године почео је крвави распад Југославије – а један од најактивнијих учесника била је уједињена Немачка.

Данашњи азиланти из Србије су другачији. Свима је ваљда јасно да ту не постоје оправдани захтеви, јер нема политичког прогона, што би требало да буде основа за тражење азила.