Проблем није од јуче. Још у доба Совјетског Савеза говорило се да на Кавказу нема совјетске власти. Ситуација се после тога само погоршавала. Заобилажење закона, самовоља државних чиновника, тотална корупција, приватизовано правосуђе – то су само неки од узрока због којих народ бежи.

Како да се ефективно оживи хришћанска цивилизација, пошто је проживела небројене несреће... Конзервативци вечито покушавају да се врате нечем бољем, здравијем, племенитијем, истинскијем. Али колико уназад? За десет година, један век – један миленијум.

Међу страним новинарима у Москви кружили су гласови да је главни посао око напада на Бели дом обавио заменик министра одбране Константин Кобец. Према тим гласовима, командант дивизије која је уведена у Москву наредио је покрет тек пошто му је Кобец прислонио пиштољ на чело.

Eвидентна је активизација напора низа држава западног блока и наднационалних института (укључујући Ватикан) на консолидацији Западног Балкана под окриљем ЕУ. Повећавање кризе у Србији праћено је покушајима Београда да нађе ослонац вани.

Рад на интеграцији у швајцарско друштво је већ подривен након гласања о забрани минарета, и постаће још тежи када крене дебата на националном нивоу о забрани вела. Многи муслимани који су били спремни на међурелигијиски дијалог, сада су се повукли.

Београд је Србима у централним деловима КиМ послао јасну поруку да не гласају, али им није јасно речено како ће да преживе у изолацији, како ће им бити осигурана безбедност... Бирачи су остали збуњени и део њих се определио да гласа за своју локалну власт.

Ако је ова теза тачна, а велике силе се, без обзира што се понекад жале због међусобних поступака, опште узев понашају на уздржан и одмерен начин, онда можда можемо да очекујемо дужи период без великог рата, донекле налик периоду мира међу великим силама без преседана који је настао после 1815. године под Концертом Европе.

У правном смислу Статут Војводине спада у ,,перолаку” категорију, он није ни ,,анекс” Устава Војводине, ни ,,Бил о правима” Војводине, ни амандман на Устав Србије, суштински то је правнопарадни акт који не обавезује ни Србију, ни Војводину.

За писце попут Марланда, обележавање ове стогодишњице је јединствена прилика да своју страст пренесу другима. ,,Важно је да препознамо вођство и генераловање Сера Дагласа Хеига, који је командовао највећом копненом силом која је икада напустила ове обале''.

Морам рећи да све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Американци у одређеним раздобљима након завршетка Другога свјетског рата. То су чинили јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао повести јак антикомунистички покрет.