Искра која је букнула у Истанбулу захватила је читаву Турску што је до сада већ однело три људска живота. Сеча парка била је само повод да се пробуди секуларна Турска и да грађани искажу свој протест према ауторитативној власти турског премијера Реџепа Ердогана.

То решење може да буде, осим (кон)федералне заједнице унутар Србије, и независно Косово, али не успостављено на етничком принципу, већ на принципу грађански уређене федералне државе равноправних ентитета, попут савремене Швајцарске.

Мој закључак да није боље, већ другачије темељи се на следећем: виђење које ми са ових простора имамо када је реч о томе шта је добар живот, далеко превазилази виђење које о том питању, у конкретном случају, имају Британци, а мислим и други на Западу.

Ако нема још, биће ускоро. Кад ови наши русофили и русофоби закопају ратне секире, вратићемо се на домаћи терен. Игра ће бити занимљива, без обзира на то што председничка странка води са једно три према нула. Губитници ће морати да заиграју офанзивније.

Руси и Американци настоје да се мировна конференција одржи док европске силе на првом месту Француска и Британија и формално укидају ембарго на извоз оружја опозицији. На који начин то може помирити зараћене стране у Сирији и окончати двогодишњи крвави грађански рат?

Др Бибераџ сматра да је мисија пре свега у томе да надомести мањак слободних медија тамо где је Америци важно да се чује њен глас, или предочи њен поглед на локалне догађаје. Буџет VОА за овде тек започету фискалну годину је 194 милиона – Америка је дакле спремна да плати да се њен глас далеко чује.

Недавни успеси сиријске војске могли би, уколико се наставе, да донесу значајну превагу на страну Асадове владе у Дамаску, што је одмах примећено у Ријаду, Јерусалиму, Вашингтону, Бриселу. Одједном је поново васкрсла прича о сарину, ратним злочинима и могућем војном ангажовању НАТО пакта, а уследили су и израелски ваздушни удари на Дамаск.

Данас Русија, баш као некада Србија, осећа на себи притисак санкција западних држава. Али Русија ће се борити за своју слободу, јер је код нас још увек много људи који ће радије умрети у борби, него живети на коленима.

Наиме, тешко да се може у опште и говорити о било каквој неутралности када је спољно-политички курс Србије чини се већ трасиран. Истинска неутралност морала би да подразумева и сарадњу са другим организацијама и уговорима који представљају алтернативу.

Грађански законик као кровни, обухвата својинско, облигационо, наследно, као и породично право чије су решења у најави, последњих месеци извор жестоког сукоба у јавности. Спорна је пре свега дефиниција брака, коју закон, уместо досадашње “заједнице мушкарца и жене”, сада формулише као “унију два бића”.