Највећу одговорност за овакво неповољно стање сносе наше политичке партије које излучиле начелност из политичког живота и успоставили систем у коме се поништава свака помисао да је у политици могуће деловати на основу моралних принципа следећи основне демократске и хуманистичке идеале.

Мало је вероватно да Међународни суд правде, након расправе о легалности проглашења независности Космета, изађе са ставом да је прихватљива једнострана промена граница међународно признатих држава, против воље Савета безбедности УН.

Није реално очекивати да Кина унилатерално повуче своју зону. То би била велика срамота како за кинеску армију, тако и за режим, и то међународна, али и унутрашња срамота. То представља непријатност која се вратила у лице Пекингу. Али такође појачава кинеску забуну о правним импликацијама зоне.

Најављено отварање конзулата, као и признање Косова део су политике сталних провокација. Признање није донело никакве користи Црној Гори, а нанело је штету Србији. На може се причати да је Србија најважнији партнер, а повлачити потези на њену штету.

Пре неки дан у Кијеву, на Булевару Тараса Шевченка, демонстранти су срушили Лењинов споменик. Он је тамо стајао од 1946. године, а откривању је присуствовао Никита Хрушчов. Споменик висок 3,5 метра (са постољем од око седам метара) од кварцита из Карелије тешког седам тона, срушен је зналачки, плански.

Опет кажем, не био ја у Тадићевој кожи, поготову што су научници уз упозорење окачили и слике, образ у образ, па ти Борисе види смеш ли се оглушити о вапај двају праведника, а ако Бог и Коштуница дају и уставне категорије „Вукадиновић и Антонић“.

Виталиј Кличко и малобројне присталице његове партије узели су учешће у протестима опозиције у Кијеву главном граду Украјине које још увек трају испред зграде владе. Пошто је Виталиј значајна медијска личност и популарна фигура опозицији наклоњени медији су хтели да направе да је учешће партије „Удар“ било значајно.

Важно је уочити да политике левице и деснице у настајању свакако нису анти-европске политике, јер Европа и Европска унија су потпуно различите ствари. Штавише, нова левица и нова десница деле уверење да су баш праксе Европске уније поништиле праву историјску идеју Европе.

Чак је и у Њузвику осванула насловна страна са насловом „Сад смо сви социјалисти”. Те теме се међутим не преносе на Србију из више разлога: зато што су у Србији и даље најгласнији заговорници неолибералног концепта капитализма, који не могу да признају слабости тог пројекта.

Сједињене Државе и Иран не верују једно другоме. То је разумљиво с обзиром на то како су се понашале током 34 године након исламске револуције. Неповерење је толико дубоко да је често претило да учини немогућим било какве озбиљне преговоре.