Пријатно је мислити да је уједињење Немачке 1989. године означило и пад тоталитарних система у источноевропским земљама. Већ наредне године почео је крвави распад Југославије – а један од најактивнијих учесника била је уједињена Немачка.

Било би наивно и нереално закључити да је тиме и читав рат завршен а проблем решен. Вашингтон и његови савезници нису добили оно што су желели и тешко је поверовати да ће од својих намера лако одустати.

Демографски подаци алармантни су у многим балканским земљама. Становништво у Србији нестаје. У Босни и на Косову, то питање може постати кључно. Становништво Албаније је 1999. износило 3.3 милиона, да би 2008. пало на 3.1 милион.

Највећи губитници су свакако терористи у Сирији које је Запад тако здушно подржавао. Они су сада остављени на милост и немилост сиријској војсци која ће знати како да се са њима обрачуна и спречи даље злочине против човечности.

Жарко Обрадовић: Ми смо као коалиција поднели шест амандмана и најважнији је први који Војводину дефинише као неодвојиви део Србије. - Александар Вучић: Ово је катастрофа, Србија је у клиничкој смрти после овог статута.

Сили се морало једном стати на пут! Америка има своје интересе, а то је рат, док Русија има своје интересе, а то је мир! Сада су се заговорници напада на Сирију нашли у веома незгодној ситуацији.

За нас је важна суштина: у том члану пише да је Нови Сад главни административни центар, а не главни град. Само питање наслова неког поглавља или члана је апсолутно небитно у односу на оно шта у њему пише. Оно што је неодвојиви део Србије никаквим насловима или поднасловима се не може променити.

Дакле, Русија по логици ствари мора да реагује и то у војном смислу. Наравно, то не мора нужно укључивати избијање рата, али мора одлучно бити подвучена чувена „црвена линија“, од стране Русије, тако што ће она демонстрирати да је спремна да уђе и у војну конфронтацију ако треба. 

У уставном, политичком и функционалном смислу Предлог статута Војводине и накнадно припремљени Закон о надлежностима представља враћање Србије у статус парализоване полудржаве. То је корак у правцу федерализације, односно разградње Србије по узору на уставни систем из 1974. године.

Данашњи азиланти из Србије су другачији. Свима је ваљда јасно да ту не постоје оправдани захтеви, јер нема политичког прогона, што би требало да буде основа за тражење азила.