Да ли ће наша Скупштина расправљати о главним елементима овог споразума што је и главни задатак законодавне власти остаје отворено питање.Вероватно ће зависити од политичке одлуке и бираће се моменат када то највише одговара извршној власти.

Свако ко детаљно и објективно анализира рад др Срђе Трифковића може закључити да ту нема ни једног детаља који би могао бити разумно оправдање за забрану уласка тог човека у једну демократску државу. Због тога је разлог измишљен.

По основу разобручено арбитрaрног ограничавања израде највишег акта ЗСО, јасно је да ЗСО нема никакво суштинско право да самостално дефинише, а камоли да регулише сопствену аутономију.

Упркос суровој реакцији пуковника Гадафија на протесте у Бенгазију и Триполију, реакција САД и Европе је била врло умерена, па се без обзира на то ко ће на крају доћи на власт може рећи да је интерес евроатланских савезника био статус кво.

Као што стоји на једном графиту у Косовској Митровици - нема даље. За Вучића то даље је сусрет са Бајденом, коме ће моћи отворено и у лице да саспе „Видите да сам све одрадио, а Ви сте сумњали у мене“.

У Југоисточној Европи ће ускоро настати нова држава – "Република Српска" – као осма по реду држава која пониче из крвавих југословенских ратова деведесетих. Међутим, рађање овог новог проблематичног дјетета неће бити ни лако, нити једноставно.

Могуће је да ће фитиљ тог бурета уранијума бити упаљен на Корејанском полуострву. На једној страни биће САД, ЕУ, Русија и Индија, а на другој Кина, Јапан и исламски свет.

Новоустоличени председник и министарка спољних послова, познати претежно само у бриселском политичком и бирократском кружоку, стекли су титуле, али - чини се - конци остају у рукама досадашњег врховног чиновника са чела Комисије.

Аида Ћоровић написала је један пристојан, аналитички осврт на неке политичко-религијско-демагошке догађаје у Пазару у организације дичног муфтије, разголитила то и наравно критички се према томе одредила.

Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су делимично потресени унутрашњим трвењима и неслагањима кoја се често предимензионирају и додатно ‘зачињавају’ у медијима. Ко је заинтересован да се десница и свака друга странка сем напредњака, растуре, ослабе и поделе?