Наругавши се неуспеху европског мултикултурализма, Кремљ се сада мучи да направи руску верзију истог. Нови руски образовни стандарди избегавају стару мантру о „татарско-монголском јарму“ и уместо тога говоре о „систему зависности руских кнежевина у односу на Златну хорду“.

Од 2012. Србија се налази у перманентном ванредном стању, које се индукује аферама, медијским кампањама, ванредним ситуацијама, политичком нестабилношћу, увођењем примитивизма и вулгарности у јавним комуникацијама.

Уместо да филмови причају универзалне, обично емотивне приче смештене у одређени историјски миље прича о историјским догађајима постаје просто опсесивна. Код нас смо сведоци "офанзиве партизанских филмова"- имамо жељу да се ова офанзива обустави.

Да ли је политичком аналитичару Бранку Радуну ударила у главу дуготрајна летња врелина, на чије могуће последице упозоравају лекари, као што је групи бивших чланова ДСС ударила у главу градска власт, мисли ли Радун то што пише, шта заиста мисли, ако уопште мисли, тешко је рећи.

Друга Србија не може да поднесе да се може бити пристојан грађанин са свећом у руци. Да три скупљена прста не означавају више злочинце, и ретроградне умове. Да постоји неки дубоки унутрашњи разлог због кога ће људи мирно, сатима, стајати у реду да се поклоне моштима једног скромног човека.

У сваком случају Џон Кери је потврдио како се САД наводно никада неће зауставити у борби против тероризма. Он је истакао да Америка никада неће одустати од гоњења познатих терориста као што је лидер Ал Каиде који се скривао у Либији.

Србија мора разумети и уважити начин доношења одлука у ЕУ. Кораци ЕУ су могући само на основу широког консензуса, који је потребно унапред обезбедити. Није га могуће постићи с нереалним очекивањима, још мање исхитреним најавама највиших представника Србије.

Истина је да Кина и Сједињене Државе тренутно нису противници, сигурно не на начин на који су то били Совјетски Савез и Сједињене Државе током хладног рата . Али ризик од америчко-кинеске кризе је можда већи него што би био да су Пекинг и Вашингтон у стању борбе на живот или смрт.

Прошле недеље умро је патријарх који нам показао сву бесмисленост њихових џипова и порцуланских осмеха. Умро је патријарх који је српску цркву и српски народ поштедео црних мантија на оптуженичкој клупи у Хагу. Умро је човек који је могао да има све те џипове и злата. Али није...

Није то тај протест који овде куља ван очију јавности, није то та порука коју обесправљени и они који су се овде помињали имају да пошаљу свету и граду и властима.