Аида Ћоровић написала је један пристојан, аналитички осврт на неке политичко-религијско-демагошке догађаје у Пазару у организације дичног муфтије, разголитила то и наравно критички се према томе одредила.

По основу разобручено арбитрaрног ограничавања израде највишег акта ЗСО, јасно је да ЗСО нема никакво суштинско право да самостално дефинише, а камоли да регулише сопствену аутономију.

Као што стоји на једном графиту у Косовској Митровици - нема даље. За Вучића то даље је сусрет са Бајденом, коме ће моћи отворено и у лице да саспе „Видите да сам све одрадио, а Ви сте сумњали у мене“.

Уместо да филмови причају универзалне, обично емотивне приче смештене у одређени историјски миље прича о историјским догађајима постаје просто опсесивна. Код нас смо сведоци "офанзиве партизанских филмова"- имамо жељу да се ова офанзива обустави.

Механизам којим су богате државе Западног света патентирале као решење за проблем блажих облика миграција људи (трговине људима и кријумчарења људи) поново се користи код најтежег облика - нове сеобе народа.

Као што то често бива, у питању је чиста "илузија", иста она, коју користе мађионичари, приликом извођења трикова. Ја заиста не верујем да је ова "илузија" премијера Србије намерно учињена, већ напротив, чврсто верујем да ју је изрекао, само због сопственог незнања.

Како сада ствари стоје на политичкој шаховској табли? У српској политици нема стратегије, и тактике је у мањку, рокаде су додуше честе, топове смо одавно, хвала Богу, изгубили, политику воде само пијуни јер је њих увек на претек.

Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су делимично потресени унутрашњим трвењима и неслагањима кoја се често предимензионирају и додатно ‘зачињавају’ у медијима. Ко је заинтересован да се десница и свака друга странка сем напредњака, растуре, ослабе и поделе?

У драматичном расплету светске комедије капитализма, испоставља се не само да нема довољно стиропора, већ је понестало и сира. Гладне масе арапског света дижу ових дана свој глас и своја тела против домаћих дебелих мачака и траже своју нафту.

Од 2012. Србија се налази у перманентном ванредном стању, које се индукује аферама, медијским кампањама, ванредним ситуацијама, политичком нестабилношћу, увођењем примитивизма и вулгарности у јавним комуникацијама.