Уместо да филмови причају универзалне, обично емотивне приче смештене у одређени историјски миље прича о историјским догађајима постаје просто опсесивна. Код нас смо сведоци "офанзиве партизанских филмова"- имамо жељу да се ова офанзива обустави.

Чудна нека логика дотичног господина. Србија и српски народ успевају да се се одбране од наметнуте и неосноване оптужбе да су геноцидни, а тиме себи задају аутогол. Ту се већ не ради о накарадном тумачењу једног догађаја, нити о новинарској етици. Ту је у питању крајња злонамерност једног човека.

Србија мора разумети и уважити начин доношења одлука у ЕУ. Кораци ЕУ су могући само на основу широког консензуса, који је потребно унапред обезбедити. Није га могуће постићи с нереалним очекивањима, још мање исхитреним најавама највиших представника Србије.

Ако је ова теза тачна, а велике силе се, без обзира што се понекад жале због међусобних поступака, опште узев понашају на уздржан и одмерен начин, онда можда можемо да очекујемо дужи период без великог рата, донекле налик периоду мира међу великим силама без преседана који је настао после 1815. године под Концертом Европе.

Прошле недеље умро је патријарх који нам показао сву бесмисленост њихових џипова и порцуланских осмеха. Умро је патријарх који је српску цркву и српски народ поштедео црних мантија на оптуженичкој клупи у Хагу. Умро је човек који је могао да има све те џипове и злата. Али није...

За писце попут Марланда, обележавање ове стогодишњице је јединствена прилика да своју страст пренесу другима. ,,Важно је да препознамо вођство и генераловање Сера Дагласа Хеига, који је командовао највећом копненом силом која је икада напустила ове обале''.

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.

Путин је нарочито спретан да држи своје противнике ван равнотеже. И не поставља се питање да је Обама Путинов противник када је у питању Сирија. Све време Путинов циљ био је да спречи САД да нападну сиријски режим – не да би заштитио Асада већ да би заштитио Русију.

Како да се ефективно оживи хришћанска цивилизација, пошто је проживела небројене несреће... Конзервативци вечито покушавају да се врате нечем бољем, здравијем, племенитијем, истинскијем. Али колико уназад? За десет година, један век – један миленијум.

Овај догађај нас је уверио да је Америка веома рањива нација која је препуна злочина на сопственом тлу.