Израелски "рецепт" за Косово

Муњевита акција командоса ИДФ-а на флотилу са “хуманитарном помоћи” за Газу, дала је до знања садашњој турској влади да се време Османлија неће поновити, бар не у њиховом региону. На жалост, Турска и Саудијска Арабија ће такве ствари покушавати у земљама које не умеју да скупе ноге.

Многи ће ми ову констатацију замерити, посебно они који проучавају теорије завере, али, опростићете, нико паметан не обучава командосе да би дозволио руљи да их штанглира. На време су упозорени, правили су се блесави, а како то лепо и једноставно рече господин Лазански – Израел је озбиљна држава!

Сећамо се како су обавештајци ЈНА снимили Шпегеља, а да нико из војног врха није прстом мрднуо да заустави конвој. Резултат је распад СФРЈ и почетак ратова.

Затим је иста грешка прављена у Крајини, у Босни, на крају и на Космету. Исход таквог луксуза су стотине хиљада људи протераних из Крајине и са Космета.

Сведоци смо сталних шиканирања и убијања невиног неалбанског становништва на Космету. Сада је страдао и један лекар, колико видим, диван човек кога су сви волели и поштовали.

Како онда са терористима, имају ли ефекта молбе и кукњаве Еулексу и западним “пријатељима”, имају ли ефекта председникова стална “оштра упозорења” уз обавезну напомену “да Србија неће реаговати”?!

Ево једног светлог примера како се поступа са таквима – рецепт генерала Дена Шамрона.

1976. године, палестински терористи отели су авион Ер Франса на линији Атина – Париз. Грци као Грци, тог дана им је штрајковало обезбеђење на аеродрому!

Авион је слетео у Уганду, а онда су отмичари заједно са Иди Амином почели да уцењују Израел, јер је у летелици било преко сто израелских држављана. Услови су били крајње неиспуњиви, али могло им се, били су на сигурном. Бар су они тако мислили.

Док је влада Израела отезала преговоре, генерал Шамрон направио је оперативни план, рискантан и теоретски тешко изводив. Требало је прелетети 5000 км, а да не буду опажени од радара афричких земаља. Док су прелетали Црвено море, били су на висини од свега 30 метара, да их не би детектовали радари Саудијске Арабије, Судана и Египта. Затим је било потребно одрадити акцију тако брзо и прецизно, да ниједан терориста не стигне да активира бомбу или детонатор, а притом пазити да не погоде неког од таоца који су измешани са отмичарима.

Четири Херкулеса и два Боинга 707 полетели су у ову ризичну операцију. У њима су се нашли санитет и операциона сала, логистика, џипови за превоз командоса, џипови са топовима који су имали задатак да униште све угандске Миг-ове који буду били на аеродрому, као и мерцедес каквим се вози Иди Амин (немојте ме држати за реч, али чини ми се да је био са шесторо врата, идентичан Титовом).

Пошто и Израелци умеју да “србују”, тек су у току лета (после жучне расправе на тајном састанку председника и владе) добили информацију да је “операција тандерболт” одобрена једногласно. Тек оног момента кад је авион додирнуо писту на Ентебеу, председник (мислим да је тада био Јицак Рабин) је рекао:”Обавестите наше савезнике у Паризу, Лондону и Вашингтону да предузимамо војну акцију!” Колико се само водило рачуна да неким обавештајним каналима информација не процури.

Изненађење је било потпуно, терористи и угандска војска су схватили да су нападнути тек кад су Израелци улетели у зграду. Сви терористи су неутралисани (било их је 7), 45 угандских војника је погинуло, не зна се колико их је рањено, а 11 Мигова је уништено. Погинула су 4 таоца, док је 10 рањено, командоси су имали једног погинулог и 5 рањених. Игром случаја, погинуо је баш командант операције, пуковник Јани Нетанијаху, рођени брат данашњег израелског председника.

Идућег јутра цео свет је био на ногама, а Израел је трпео баражну паљбу са свих страна.

Да ли је ова акција била нелегална? Јесте!

Да ли су Израелци питали Амина могу ли да интервенишу? Наравно да нису, чак су и савезнике обавестили тек кад су командоси слетели.

Битно је да су таоци спашени, а оно што је најважније је – Израел је свима дао до знања како ће у будућности наступати када неко отме њиховог сународника, тако да више никоме није пало на памет да се игра с њима по том питању.

Хоће ли наша Србија коначно показати да је озбиљна држава, која не дозвољава да се на њеној сувереној и светој територији њени грађани ликвидирају кад год се то некоме прохте?!?

Искрено ми је жао оног младог Француза који је страдао у Београду. Али на Косову се страда из недеље у недељу, из месеца у месец, а да нисам приметио да су наши политичари организовали протестне шетње, прогласили дан жалости, да их наш народ оплакује и саосећа као што је саосећао са несрећним Французом. Има ли живот неког нашег грађанина своју тежину, или и ми то гледамо као колатералну штету?

Ако већ сами себе замајавамо, ако нисмо одважни да предузмемо акцију било какве врсте, ако нам војска служи искључиво у декоративне сврхе, зашто, на пример, не укинемо министарство војске и генералштаб?! Зашто би плаћали експонате? Ако је већ у интересу неке друге државе да они ту седе, онда нека их та држава води кући, нека им да радна места у својој армији и нека их плаћа.

Што се тиче БИА-е, нека се угледају макар мало на МОСАД, уместо што се тужакају са Политиком. Да ли постоји неки ратни злочинац или терориста кога МОСАД није привео правди? Чак и ако не успеју да га приведу, њихови оперативци одлично знају шта им је чинити – и обично нађу начин да то и учине.