Најзначајнија тековина догађаја у Кригизији, која баца додатно светло на савремено „друштво Светске кризе“ јесте да наизглед није исцрпљена могућност народног деловања у политици.

Он се, пак, показао као најратоборнији премијер у историји Енглеске. За првих шест година његовог председниковања пет пута је слао британске војнике у ратне сукобе. Два пута у Ирак: 1998. и 2003, на Косово 1999, Сијера Леоне 2000. и Авганистан 2001. године.

Да би се истеривање ђавола продужило, није довољно форсирање тема из тзв. „суочавања са прошлошћу“. Потребно је да оне постану део српских институција – оних које су најодговорнијe за социјализацију, образовање и васпитање младих.

Уместо да наши политичари, од власти до власти, показују све већу свест и „ширину“, присуствујемо, од власти до власти, све арогантнијем и дрскијем односу према легитимним питањима које муче грађане. И то је још невероватније, јер грађани све теже живе, а бахатост политичке елите је све већа, не страх од јавности.

Без обзира на то ко на крају буде постао већински власник компаније „Рио тинто“, готово је сигурно да ће компанија, која своје представништво у Србији има у виду београдске фирма “Рио Сава експлорејшн”, имати монопол на експлоатацију овог вредног минерала.

Блер је том приликом изјавио да ће му ,,бити драго да помогне'', и да га ,,веома занима ваша (Албанска) држава. Тај посао саветника је некако и логичан, јер је наставак природног партнерства започето бомбардовањем СРЈ 1999. године. 

Готово је сигурно да ће, након што је снимак обелодањен, унутар америчке војске бити спроведена чистка, али тешко да ће она уродити плодом. Захваљујући овом пропусту, светској јавности дат је прави доказ намера америчких “хуманитараца”.

Важно је да не допустимо да нас понесе очајање, упркос свим невољама које нам доноси неоконзервативизам, постојање група фашиста, попуштање социјалдемократа, пад комунизма. Ипак има довољно снага које се јављају и у њих треба веровати.

Са никад мањим рејтингом и у никад тежој позицији министар Динкић покушаће још једном да направи добитну политичку тактику и покаже да једино он у српској политици има сигуран посао. Јер, Динкић није успео да створи странку која може бити алтернатива ДС-у, а није спреман да буде сателит демократа.

Стална америчка подршка бахреинској монархији доноси са собом Америци две врсте ризика. Један аспект је да Америка штити и заступа демократију и слободе човека једино онда када то одговара опипљивијим интересима Вашингтона.