У овом тренутку за измене и допуне Закона о информисању би гласало 108 посланика, против 110. Ако од 12 посланика ЛДП-а, 10 гласа за и ако за гласа и пет пензионера, то је укупно 123. И то је довољно за изгласавање закона уколико у сали не буду Пешићева, Кораћ, Батић, Дамјановић и Хаљими.

У децембру 1992. један је батаљон маринаца искрцан у Сомалији, у „Операцији вратити наду“ (“Operation Restore Hope”). Нада није враћена, локално становништво искасапило је маринце и протерало их у року од четири месеца.

Ништа мање питања изазива и став власти Србије. Стиче се утисак да се руководство земље труди да се максимално дистанцира од процеса, игноришући чињеницу да се у Хагу не суди Караџићу, већ свим Србима, српској државности и православљу.

Несумњива окосница целе ове тв феште јесте сам Жика Николић. Професионалан, опуштен, спонтан, добронамеран, једном речју господин. Са овом тврдњом се свакако неће сложити параурбани мислиоци који га називају Жика Сељак.

Ова расправа у Народној скупштини показала је поразно стање нашег крхког парламентаризма који је у Србији сведен на привид и самим тим испражњен од правог значаја и доведен у апсолутно подређен однос према извршној власти.

Медији су умногоме допринели да америчка толеранција на жртве буде много виша него што је случај са европском, али све има своје границе, па и семе мржње које је посејала бивша америчка администрација.

Али ово додељивање трајних легитимација бившим посланицима се може тумачити и као непримерен покушај да се ствара нека врста пара-политичког Горњег дома у нашем парламенту.

Дакле, док год српски председник у пријатељском ћаскању са српским тајкунима каже њима – еј људи, што ви не изградите један мост – дотле ни једном тајкуну неће фалити ни длака са главе.

Однос Берлина и Брисела према Београду је детерминисан понашањем Србије према Косову односно процесу имплементације косовске независности. Све остало је у трећем или петом плану, укључујући поменуте „европске вредности“, људска права, слободу говора, третман опозиције итд.

У Британији је откуцало пет до дванаест. Време слатког и ружичастог живота очигледно је завршено, као уосталом и у остатку Европе. Слаткоречива реторика и нереални снови се у једној по једној држави ЕУ претварају у нимало веселу реалност.