Да је Мишић правовремено спречен да бакљу унесе на Маракану, не би имао чиме да повреди Трајковића. Дакле, Мишић је неспорно крив за нешто. Сигуран сам да није за „убиство у покушају са умишљајем“ као што то каже судија Лазовић, али његова кривица је овде периферна.

Србија није никога напала, управо супротно, њу је напао НАТО. Ипак, Шешељу се судило скоро 12 година без првостепене пресуде и пуштен је на слободу јер су се судско веће уплашило да може доћи до Шешеље смрти у затвору ако се не буде адекватно лечио. Дакле, скандал незабележен у модерној правној историји.

Шта ће Србија имати од ове резолуције? Ништа. Ова резолуција не треба да нас радује, упркос оптимизму којим су нас обасипали наши медији који су ову вест, која се може оквалификовати као “још једна од бројних подршки са Запада”, пренели готово еуфорично.

Неко ко не зна ништа о односима ЕУ и наше земље у Милошевићевом периоду, логично би помислио на основу ове формулације, да је Милошевић оружано нападао земље ЕУ, укључујући  бомбардовање, уводио јој економске санкције због којих је ова потонула у беду, или политички изоловао од остатка међународне заједнице.

Није само смрт доказ да овде нема (заједничког) живота! Већ је познато да бошњачки представници у заједничким институцијама БиХ сваку згодну прилику користе како би своју истину и интересе промовисали као званична државна стајалишта.

Како  смо неспорно сазнали из измена закона о нотарима, сада ће нотари додатно уплаћивати 30% од своје зараде у буџет. То значи да је до сада важеће решење најмање 30% пара грађана Србије преливало у џепове нотара. За само два месеца примене грађани су оштећени за око 3 милиона евра.

Директни пренос српске демократије данас, тврде они који се баве гледаношћу телевизијских програма, нема довољно публике. А већ то је, сматрају, сасвим довољан разлог да се преноси поново укину.

И од тада се, заправо, у смислу процената подршке Вучићу и СНС-у ништа значајно не дешава – осим што се тај рејтинг одржава непрекидним медијским спиновањем, стварањем атмосфере ванредног стања, разбијањем сваке опозиције и све жешћом информативном блокадом

Како је могуће да се, у среду, на Авали, за Б92 и за Блиц ништа није десило? Ни торањ од 200 метара, ни председник, ни патријарх, ни то што Коштуница није позван на отварање, ни то што је Тадић, онда, рекао да му је због тога жао, ништа од тога није била вест.

Неки у Москви сматрају да се Србија неискрено односи према Русији: у предизборним кампањама су сви русофили, а на власти спроводе прозападну политику. Тврде да је Србија као млађи брат који је у лошем друштву, па када добије батине, тада се сети старијег брата и од њега тражи заштиту.