Туарези суочени са прогоном и етничким чишћењем у постгадафијевој Либији, поводом чега су иначе Запад и читава међународна заједница остали неми, природно спас су потражили у суседном Малију.

У Џалалабаду у лето 1989. године обилазећи једну срушену школу дописник „Њујорк тајмса” Џон Барнс је из своје торбе извадио крпену лутку, дечју играчку, откинуо јој једну ногу и ставио је у крш од цигли и сломљених школских прозора. Погледао ме је заверенички, намигнуо и фотографисао то.

У питању је свргавање диктатора, који се ни у ком случају не може сматрати најгорим на Блиском истоку – како Лакер духовито запажа Ал Џазира никако не би нападала најсуровије блискоисточне диктатуре.

Изгледа да су се многи Срби помирили са новим границама и са изгледима на мању, питомију Србију прилагођену суседима. „Људи марширају и демонстрирају, али нико стварно не верује да ће нам вратити Косово“, каже Марија Алавања, млада жена коју сам срео у Београду.

Без обзира на Стаљинову личност, репресије и друге грешке комунистичког режима, град треба да носи то име- уверени су иницијартори овог захтева. Поједини московски медији саопштили су да председник Путин, наводно, није сагласан са таквим предлогом.

Прво, остатак индустрије је веома редукован, остао је без стручњака и потребно му је подмлађивање. Друго, због светске кризе, држава тешко може приватизовати бивше гиганте као што су „Прва петолетка”, „14.октобар”, ИМР, ФАП и други. Само ова два разлога су довољна да држава промени стратегију.

Како је могуће да се, у среду, на Авали, за Б92 и за Блиц ништа није десило? Ни торањ од 200 метара, ни председник, ни патријарх, ни то што Коштуница није позван на отварање, ни то што је Тадић, онда, рекао да му је због тога жао, ништа од тога није била вест.

Њена победа је изненада ошинула многе, а неке и није, јер су се вођењем сопственим интересима већ раније дали у оснивање сопствених странака, које никада неће бити битнији фактори на политичкој сцени, али које би једнога дана могли да удају у некакву огромну коалицију,  и на тај начин чували сопствене интересе.

Тренутно је БРИК, једнима нада за престанак економске доминације, док другима, представља најозбиљнију претњу да неће више бити могуће извлачити неоколонијалне профите из штампања долара и војне силе.

Председник Томислав Николић обавио је свој посао солидно. Дочекао је уваженог госта, доделио му високо српско одликовање, одржао упечатљив – мада не и беспрекоран – говор о историјским везама Србије и Русије и заједничким војним подухватима. Интересантнији је ипак сусрет премијера Александра Вучића са руским председником.