Тренутно је БРИК, једнима нада за престанак економске доминације, док другима, представља најозбиљнију претњу да неће више бити могуће извлачити неоколонијалне профите из штампања долара и војне силе.

Ни ова власт није схватила основну лекцију демократије, да медији не могу бити продужена рука и политикантска батина једне странке и да ће се такав приступ медијима вратити као бумеранг управо онима који се руководе устаљеном праксом једноумља, гушења слободног и критичког мишљења и дијалога.

Очигледно је да су наши тајкуни отворено изашли на политичку сцену са захтевом да се економска политика креира у складу са њиховим интересима. Структура моћи у нашем друштву је у потпуности огољена и јасно је да се већина одлука доноси ван надлежних институција.

Осим што је спасавала своје банке, Немачка крије да је само у 2008. години, Deutschе Bank добила 20 милијарди евра из америчких Федералних резерви, заједно са још 60 милијарди за Credit Suisse и UBS (Унија швајцарских банака), са поклоњеном каматном стопом од 0,01%.

Прво, остатак индустрије је веома редукован, остао је без стручњака и потребно му је подмлађивање. Друго, због светске кризе, држава тешко може приватизовати бивше гиганте као што су „Прва петолетка”, „14.октобар”, ИМР, ФАП и други. Само ова два разлога су довољна да држава промени стратегију.

И ван буџетског питања, основна британска критика је у томе да је ЕУ умешана у свашта, што би било боље оставити у надлежности националних држава – а да је тако притицање моћи непрекидно деценијама обављано у правцу ЕУ центра.

Овакав концепт поделе послова између владе и парламента јасно доказује изнету тврдњу – да се минимализује улога законодавног тела, а да стварну власт преузима влада и проширује је далеко преко граница које су у духу Устава Србије, који, подсетимо се, предвиђа класичну поделу власти на три гране.

Мас је очекивао да ће његов блок довољан број места за организовање референдума, али бирачи у Каталонији су, иако су подржали борбу за независност, ускратили већинску подршку странци КиУ Артура Маса, чија се политичка агенда у доба распламсавања кризе сводила искључиво на причу о независности.

И пре подношења пријаве, потпредседница НУНС-а подржала је жељу тужилаштва да раздваја „жито од кукоља” у новинарској професији како би се поново успоставили критеријуми професионализма. Те критеријуме не може да успоставља Тужилаштво за ратне злочине.

Ова истраживања, са једне стране, дакле, упућују да Унија више не само да нема јавни имиџ алтернативног, авангардног и/или прогресивног пројекта, већ се појављује као застарели лик једне концепције коју је нови век у различитим аспектима у највећој мери превазишао.