Очигледно је да се Албанци неће задовољити сецесијом КиМ од Србије, они ће у првој фази испољити активности у циљу стварања „великог Косова” од делова Македоније, Црне Горе и југоисточне Србије, а после тога би градили неки савез са Албанијом.

Да, истина је да је Хамас непријатељски настројен према Израелу и да је његова повеља антисемитска. Истина је, такође, да су његови лидери изразили интерес за дуго уговарано примирје -концесију коју су многи посматрачи видели као прелудијум за прихватање успоставе две државе као начина разрешења спора.

Знаци самоотрежњења, које треба поздравити, наговештавају сутон концепције по којој је одустајање од Косова главни услов за вођење проевропске политике. Показало се да борба за Косово на дипломатски начин никако не значи повратак у Милошевићево доба.

Како је могуће да се, у среду, на Авали, за Б92 и за Блиц ништа није десило? Ни торањ од 200 метара, ни председник, ни патријарх, ни то што Коштуница није позван на отварање, ни то што је Тадић, онда, рекао да му је због тога жао, ништа од тога није била вест.

И 28. септембра 2014 премијеров брат се нашао у средишту медијске пажње. Током београдске Параде поноса он је после неспоразума са полицијом која је чувала наше поносне грађане и њихове госте, премлаћен, док су и његова два службена пратиоца била изложена малтретирању.

Тренутно је БРИК, једнима нада за престанак економске доминације, док другима, представља најозбиљнију претњу да неће више бити могуће извлачити неоколонијалне профите из штампања долара и војне силе.

О суверенитету наше државе више се и не може говорити али морамо сачувати национални интегритет и самопоштовање јер то је основна претпоставка да не пристанемо на овакав лицемеран и понижавајући однос међународне заједнице.

Очигледно је да су наши тајкуни отворено изашли на политичку сцену са захтевом да се економска политика креира у складу са њиховим интересима. Структура моћи у нашем друштву је у потпуности огољена и јасно је да се већина одлука доноси ван надлежних институција.

Њихов највећи страх је од критике Вучића „са десна“ односно са српског становишта. Притисцима и тоталном контролом медија Вучић се побринуо да једина критика која евентуално сме бити упућена њему буде од људи из евро-реформског табора, који су му у суштини истомишљеници.

На Скупштини странке уопште се није анализирала прошлост већ задаци које треба испунити на путу ка ЕУ. Свака странка је имала своје успоне и падове, па и СПС. То значи да се делима већ дистанцирамо од оних садржаја из прошлости који су нам нанели штету.