Како је могуће да се, у среду, на Авали, за Б92 и за Блиц ништа није десило? Ни торањ од 200 метара, ни председник, ни патријарх, ни то што Коштуница није позван на отварање, ни то што је Тадић, онда, рекао да му је због тога жао, ништа од тога није била вест.

Неко ко не зна ништа о односима ЕУ и наше земље у Милошевићевом периоду, логично би помислио на основу ове формулације, да је Милошевић оружано нападао земље ЕУ, укључујући  бомбардовање, уводио јој економске санкције због којих је ова потонула у беду, или политички изоловао од остатка међународне заједнице.

Тренутно је БРИК, једнима нада за престанак економске доминације, док другима, представља најозбиљнију претњу да неће више бити могуће извлачити неоколонијалне профите из штампања долара и војне силе.

Како  смо неспорно сазнали из измена закона о нотарима, сада ће нотари додатно уплаћивати 30% од своје зараде у буџет. То значи да је до сада важеће решење најмање 30% пара грађана Србије преливало у џепове нотара. За само два месеца примене грађани су оштећени за око 3 милиона евра.

Очигледно је да су наши тајкуни отворено изашли на политичку сцену са захтевом да се економска политика креира у складу са њиховим интересима. Структура моћи у нашем друштву је у потпуности огољена и јасно је да се већина одлука доноси ван надлежних институција.

И од тада се, заправо, у смислу процената подршке Вучићу и СНС-у ништа значајно не дешава – осим што се тај рејтинг одржава непрекидним медијским спиновањем, стварањем атмосфере ванредног стања, разбијањем сваке опозиције и све жешћом информативном блокадом

На Западу се помињу затегнути односи између Пољске и Руске Федерације који су почели да се стабилизују након што је премијер Владимир Путин постао први руски званичник који се придружио пољским званичницима у обележавању масакра у Катинској шуми.

Неки у Москви сматрају да се Србија неискрено односи према Русији: у предизборним кампањама су сви русофили, а на власти спроводе прозападну политику. Тврде да је Србија као млађи брат који је у лошем друштву, па када добије батине, тада се сети старијег брата и од њега тражи заштиту.

Правовремена реакција РТС-а је, могло би се рећи,  спасла Илића приватне тужбе, јер је, како је рекла Јелена Триван, „после саопштења РТС-а постало јасно да то није спор између Велимира Илића и ње него да је то питање за државне органе“.

Ни ова власт није схватила основну лекцију демократије, да медији не могу бити продужена рука и политикантска батина једне странке и да ће се такав приступ медијима вратити као бумеранг управо онима који се руководе устаљеном праксом једноумља, гушења слободног и критичког мишљења и дијалога.