Када је 29. априла прошле године Божидар Ђелић потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија се од тог потеза тресла све до избора, који су одржани 11. маја. Зашто је годину дана после еуфоричног потписивања, питање Европе стављено на дубоки лед?

Колико год нам нека институција значила и користила, спремни смо да је, на први знак њене слабости, одбацимо и унизимо. Као да смо потпуно оперисани од особине која у савременом свету прави разлику између победничких и поражених народа – оданости.

Главни добитник је била Србија или, тачније речено, Србија је могла да буде велики добитник да је прихватила лондонску варијанту плус део Баната и далматинска острва, која су првобитно била понуђена Италији! На несрећу Србије и Срба у целини Србија то није прихватила него је инсистирала на заједничкој држави са Хрватима и Словенцима.

Петнаест хиљада најсавременије наоружаних војника, праћених ракетном и артиљеријском ватром, хеликоптерима и беспилотним летелицама, напали су „последње упориште“ талибанског покрета. Резултат? „Последње упориште“ пало је без отпора.

Које су биле побуде шиптарских бораца за отцепљење, објаснили су њихови амерички заштитници, док су мотиви словеначкх бунтовника против СФРЈ остали недовољно расветљени. Овде би г. Кацин, такође, имао шта да исприча. Треба га само питати.

Ако извињења нису наишла на плодно тло, ако постоји сумња да то неће учинити ни резолуција, обавеза је политичких елита да потраже друге форме и методе за стварање услова за сређивање односа и помирење.

Наравно да нико од оних који су се јавно скандализовали над пресудом за претње Малагурском није имао елементарне доследности и поштења, да хапшење Ивановића и Почуче назове кршењем слободе говора, колико год се можда не слажу са његовим текстом.

Именовање супружника за амбасадоре у две суседне земље наговештава да ће супружници Ворлик заједнички радити на циљевима даљег јачања утицаја САД и слабљењу утицаја Русије на овим просторима.

У причу о колективној кривици Срба укључили су се многи западноевропски и амерички аналитичари. Најсвежије је обраћање новинара шведског радија Герта Филкинга, који је Србе назвао Брејвицима, психопатама, свињама и ретардима. Иако је касније уследило извињење, у његову одбрану су стали многи новинари, политичари и организације.

Ни на крај памети ми није пало да неко у овој земљи мирно гледа како ово дете пред камерама умире месецима, препуштено доброј вољи и хуманости анонимаца са Фејсбука који позивају људе да уплате прилоге.