Без обзира на то ко на крају буде постао већински власник компаније „Рио тинто“, готово је сигурно да ће компанија, која своје представништво у Србији има у виду београдске фирма “Рио Сава експлорејшн”, имати монопол на експлоатацију овог вредног минерала.

Његово наређење слепо су извршили мајор Ото Деш, командант 749 пука, и непосредни извршиоци мајор Кениг, командант гарнизона у Крагујевцу, и Алфонс Мациович, командант места Краљево. Овај последњи, словенског порекла, одобрио је и извршио масовно стрељање грађана Краљева. 

Готово је сигурно да ће, након што је снимак обелодањен, унутар америчке војске бити спроведена чистка, али тешко да ће она уродити плодом. Захваљујући овом пропусту, светској јавности дат је прави доказ намера америчких “хуманитараца”.

Русија такође није била спремна на рат. Политичка ситуација је била нестабилна, озбиљно уздрмана претходним револуцијама. Владавина цара Николаја II и темељне реформе које су спровођене у свим областима, довеле су до великог просперитета Русије.

Држављанин Републике Србије изражава саучешће породицама Срба настрадалих за време ратова деведесетих, као и извињење Републици Српској због тога што није спречио да се донесе трагична Декларација о осуди злочина у Сребреници.

Данас је Ристић, како сам каже, бегунац у сопственој држави. На то је принуђен, јер ако би био доступан окупационим властима, ризиковао би да поново види слободу некако у време кад Србију буду примали у ЕУ. Гаранције државе Србије ЕУ не уважава ни када је у питању Србин са далеко већим степеном кооперативности од Ристића, а Ристић не даје „бесу“.

Какав је кредибилитет неопходан држави Србији да би поставила питање несрећника страдалих у Задру, Загребу, "Олуји", Сарајеву, Мостару, Приштини, Пећи? Од када се то захтева кредибилитет да би се тражила правда за поклане и прогнане?

Досадашње политичко позиционирање опозиције јасно говори да у њеним редовима не постоји стварна спремност да се искрено и доследно приступи стварању озбиљне политичке алтернативе садашњем режиму.

Градска власт Новог Пазара је ''побратимила'' овај град са неким насељем у Турској, по имену Пендик, а одмах затим је променила називе места где живе само Срби. Село Црквине у општини Тутин, које се и у време турске окупације звало тако, сада се зове Кадилук!?

Насупрот широко распрострањеној уверености у супротно, иранску политику, међутим, не воде „луде муле“, већ савршено нормални ајатоласи, који желе политички да преживе као и сви други лидери у свету.