петак, 17. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Долазак Рио тинта или још једна велика пљачка Србије
Коментар дана

Долазак Рио тинта или још једна велика пљачка Србије

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Јовановић   
петак, 09. април 2010.

Многи су за аустралијску компанију “Рио тинто”[1] чули тек недавно када су медији известили да су кинеске власти ухапсиле и осудиле четворицу директора ове велике корпорације[2]. Аустралијски држављанин Стерн Ху, један од директора компаније, осуђен је на десет година затвора док су његове кинеске колеге осуђене на 14, осам и седам година затвора због примања мита од 13 милиона долара, као и за индустријску шпијунажу кинеских компанија које експлоатишу бројна рудна богатства ове огромне земље.

„Рио тинто“ је британско-аустралијска рударска компанија која има седиште у Лондону и Мелбурну. Ова компанија је основана још давне 1873. када је међународни конзорцијум инвеститора од шпанске владе купио комплекс рудника у близини реке по имену Рио тинто у Шпанији. Од тада компанија је постала једна од водећих светских рударских корпорација која се бави експлоатацијом руда алуминијума, бакра, угља, уранијума и дијаманата. Не треба помињати да поменута компанија има представништва по целом свету.

Компанија „БХП Билитон“, која представља највећу светску рударску компанију и која је настала 2001. године спајањем аустралијске БХП компаније и британско-холандског „Билитона“, понудом од 147 милијарди долара желела је да откупи „Рио тинто“, али је руководство компаније одбило ову понуду.[3]

Европски призвођачи челика су изразили забринутост због могућности да једна компанија преузме монопол у истраживању и експлоатацији руда у читавом свету. Али ово није крај бригама антимонополиста пошто су и већ поменути Кинези више него заинтересовани за куповину ове компаније. Наиме, Кинези су били у игри око куповине ове корпорације а висина њихове понуде износила је читавих 200 милијарди долара.[4]

Рио Тинто долази у Србију

Минерал јадарит, који је у Србији откривен 2006. године, због сличности са минералом из филма одмах је добио егзотично име “криптонит”. „Рио тинто“ је одмах по открићу вредног и ретког минерала у јадарском басену у околини Лознице, као и у Јаноку у околини Краљева, дошао у Србију како би могао да у будућим рудницима експлоатише поменути минерал.

Без обзира на то ко на крају буде постао већински власник компаније „Рио тинто“, готово је сигурно да ће ова компанија, која своје представништво у Србији има у виду београдске фирма “Рио Сава експлорејшн”, имати монопол на експлоатацију овог вредног минерала. Директор поменуте српске фирме Ненад Грубин истиче да директни трошкови досадашњих геолошких истраживања премашују десет милиона долара[5], “док су представници ‘Рио тинта’ задовољни добијеним резултатима тако да планирају да започну израду прелиминарне студије изводљивости за експлоатацију јадарита”.

Министарство рударства и енергетике је навело да се у следећих неколико година може очекивати отварање рудника јадарита уколико све буде текло по плану.

На основу свега овога можемо да закључимо да је на помолу још једна у низу трговина српским природним богатством. Не би требало много да нас чуди уколико наше политичко руководство, у име наводних страних улагања, допусти да ова компанија преузме потпуну контролу над експлоатацијом рудног богатства наше земље јер “како је оценило Министарство рударства и енергетике, отварање рудника био би значајан економски подстицај и сигнал и другим светским мултинационалним компанијама да дођу и улажу у сектор рударства у Србији”.[6]

Поменути минерал је у басену Јадра открио 2006. године Крис Стенли из Лондонског природњачког музеја. Исте године минерал је и званично проглашен за нов. Међутим, с обзиром на то да је истраживање овог минерала, чије је откриће својевремено изазвало огромну медијску пажњу како код нас, тако и у свету, сада готово пало у заборав тако да се скоро у нашој јавности више и не говори о евентуалној огромној исплативости његове експлоатације, питање је где ће завршити средства из страних улагања која покривају трошкове истраживања.

С обзиром на то да нема најновијих извештаја о току истраживања и плановима за отварање нових рудника за експлоатацију откривеног минерала, чије је откриће CNN прогласио једним од највећих научних открића 2006. године, намеће се питање да ли су сви послови, као и уговори, већ склопљени или ће евентуална експлоатација морати да сачека боље дане. У међувремену, мораћемо да сачекамо да нека друга компанија са “огромним страним улагањима” попут италијанског “Фијата” обезбеди бољи животни стандард грађанима Србије.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер