Добро је што ће следећи избори у Србији, после историјског сусрета Рен-Николић, коначно бити сведени на обичну политичку утакмицу у којој свако може да победи. Биће, међутим, јако лоше ако ће свака влада, било десна или лева, патриотска или космополитска, морати да добије сагласност Брисела или Вашингтона.

Сасвим је јасно да је Запад више него лицемеран када се наводно залаже за прекид сукоба и насиља а са друге стране подржава управо оне терористе против којих би наводно требао да се бори.

Србија бележи сличне резултате као и највеће земље које су одмах реаговале на кризу. Спречен је колапс привреде, ублажене су последице по становништво, очувана је стабилност валуте и обезбеђена реализација кључних инфраструктурних пројеката.

Написао сам да ће окупација Ирака у колонијалном стилу већ у првој недељи „да се суочи са одлучним герилским отпором који ће трајати и дуго пошто Садама Хусеина више неће бити“, као и да ће окупатори бити “протерани“.

За политичку стабилност у Србији је важно да дугорочно постоји политичка опција за коју би грађани знали основни стратешки правац. Отуда, ми са ДС нисмо постигли једнократни споразум већ желимо да буду наш дугорочни партнер.

Упркос све већем броју незадовољних Иранаца, којем нису кумовале само једностране санкције, већ и лоше руковођење иранском привредом током протеклих година, тешко је очекивати репризу „зелене револуције“ из 2009. године, бар за извесно време.

Очекујемо да ће МСП донети саветодавно мишљење које ће бити у нашу корист. То ће отворити простор за поновно отпочињање дијалога о статусу. Пресуда ће имати преседански карактер са директним утицајем на сваки покушај сецесије.

Можда би математичка рачуница показала да је Бреговић ипак јефтинији од "Беовизије", али јавности нису показани подаци и докази, тако да је остало да верујемо РТС-у на реч да су ангажовањем Горана Бреговића смањили трошкове националног избора.

Али за разлику од осталих, Курти никоме не покушава да се додвори љигавим мантрама о „регионалној сарадњи“, „добросуседским односима“ и „заједничкој европској будућности“, он веома убедљиво наглашава да Срби и Албанци нису посвађана деца која се „нису добро упознала“, већ народи који на Косову имају противречне интересе.

Изгледа да Бруно Векарић чита понешто од одлука Међународног суда правде и резолуција Европског парламента. Али је још изгледније да не чита домаће правне прописе. На пример, Устав Републике Србије.