Кушнер се подло насмејао у лице члановима породица несталих Срба на Косову који су од стране злочиначких банди киднаповани и одведени на непознату локацију на Северу Албаније.

Напредњацима би одговарала „концентрациона“ покрајинска влада у којој би за будуће стање у Војводини одговорност и даље сносила ДС на челу са Пајтићем. Пајтић не би да себе и ДС зароби у таквој мишоловци, па радије ламентира над српским становиштем.

Историју је много теже преварити него људе, иако моћницима некад делује да и њу могу да пишу како желе. Срби су до сада показали да су способни много тога да прогутају али срамну резолуцију неће пренебрећи.

И да апсурд буде још већи: тај неоригинални човек још почне да нас све убеђује како ће та јавна предузећа оживети само када се на њиховом челу сада коначно нађу „успешни“ приватници, познатији као тајкуни! Он ће њиховим постављањем да оживи те гиганте.

Дуг Грчке је велики, али то теоријски може да се плати. Кад би то био централни проблем, нашло би се 340 милијарди евра. Међутим, шпански дуг не може да се плати ни теоријски.

Финансијска и војна помоћ Запада је омогућила да Сакашвили одржава свој режим, али западна помоћ није могла да прикрије економску кризу и смањи огромну незапосленост, док је Сакашвили вукао потезе који су изазвали врло тешке последице по државу.

На Косову, ово вероватно значи неки облик раздвајања Албанаца и Срба. БиХ је компликованија. Тамо решење вероватно обухвата обликовање различитог односа унутар БиХ и омогућавање Републици Српској да спроведе референдум о независности. 

Читаву деценију Венецуела је била један од главних покретача мултиполарне демократије и пројеката интеграције Латинске Америке и Кариба који пркосе хегемонији САД. Опозиција блиска САД, покушала је да уништи социјалистички и демократски процес државним ударом.

Од унитарне БиХ, до државе Бошњака муслимана, по рецепту и захтјевима њиховог највећег политичког ауторитета, реиса Мустафе Церића, има само полукорак. Имамо право да се томе супротстављамо као државотворни ентитет који има своју међународну потврђеност из Дејтона и Париза.

Када актуелно понашање опаких, премда пријатељских, аутократа учини смешним овакве портретисте, амерички народ се с разлогом опире сарадњи са таквим лидерима, чак и у оним случајевима када се могу понудити ваљани аргументи за очување таквог партнерства.