Видех на сајту НСПМ да је Антонић Слободан, сав пресрећан и тријумфалан, на "душманском" сајту Е-новина открио неколико уистину расних и кристално чистих груменова фашистоидног "говора мржње" у најчистијем могућем стању, а које су испод иначе коректног ауторског текста екскрементирали читаоци-коментатори.

Оба кинеска нова авиона поседују поменуте стелт карактеристике и наоружање носе у спремницима који се налазе у унутрашњости трупа аналогно америчким Ф-22 и Ф-35, као и руским Т-50.

И где баш на Обилића да ми ударе? А ја замишљао на Славији огроман споменик овом српском Леонидасу са све натписом - "Није Србија шака пиринча да је позоба свака врана коју ветар донесе". Нисте ни свесни колко вам је још фалсификата потребно да нас стигнете.

Прво нас је најавом контратужбе посвађао са Хрватском, а сада ово. Не само што је посвађао наша два братска народа него нас је сада посвађао и са остатком слободољубивог света. Недопустиво. Зар тако да вратимо доброчинство? Какав смо ми то народ?

Посебно место у читавој овој скаредној представи имају западни амбасадори и ЕУ-фунцкионери који су, у већем броју него раније, присуствовали „Паради“ и дали јој подршку. Ведри и насмејани, без имало гриже савести, шетали су и сликали се поред руинираних објеката злочиначке агресије њихових држава.

Ово не треба схватити као покушај сатанизације било кога, а поготово не као спиновање политичке сцене, али је несумњиво да свака власт, па и ова европска, на одређена мјеста поставља компромитованељуде слабог карактера, које може по потреби уцјењивати.

 I gle parapolicijskog čuda, sva trojica i šofer Audija, u pratnji onih džipova, i pored nasrtaja na policiju, opiranja privođenju, potezanja duge cevi na službenike MUP, dovođenja u opasnost drugih lica, slobodno odlaze u nepoznatom pravcu.

Намера власти је да уколико колективно краткорочно памћење у Срба не омогући успех референдума о приступању НАТО, у тај савез уведе Србију једноставном, демократском процедуром – одлуком Скупштине, актом владе или указом председника.

Прича о Панчеву често започиње асоцијацијама на негативне појаве, еколошке проблеме или на слику и прилику општег осиромашења – бувљу пијацу. Или се о Панчеву говори као о рекордеру у повећању броја запослених у јавном сектору.

Био је очигледан велики притисак на многе земље широм света да признају Косово, како би пресуда Међународног суда правде била дочекана у контексту промењене реалности – на пример, да је преко пола света до тада признало Косово.