Бити мртав није нека мана. Остаје ти у овој државици и могућност да будеш реизабран после смрти. Шта ако неки од адвоката затражи изузеће живог и захтева да суди мртви судија? Који не може и да хоће да буде пристрасан. Просто, само мртав Србин је поштен Србин и ја хоћу да ми он суди.

Ако се истрага убиства Луке Јовановића не доведе до краја - јасно, транспарентно и са јасним судским исходом, поставиће се питање да ли се у овој земљи формирала каста недодирљивих? Каста оних који су изнад закона, који могу све, а којима држава не може ништа. Надајмо се да није тако.

Врата институција су им затворена. У њима су уместо „представника радничке класе“ експерти скупљени с коца и конопца, људи без радног стажа и угледа, али од центара моћи постављени да штите интерес „људи из сенке“. А пошто су за раднике институције затворене, за изношење свог мишљења користе пруге и путеве.

Неувођење санкција Русији неће имати никакве негативне последице за односе са другим државама а ЕУ интеграције – то је дуга прича са неизвесним исходом, коју ће друга страна растезати у недоглед. Скорог примања бити неће а нико не зна шта ће се догађати у следећем периоду. Очито долазе врло турбулентна времена.

Несумњиво је да ће државотворна, каква јесте власт у Србији, испунити те захтеве. Уосталом ова власт и јесте државотворна зато што ствара нове државе на тлу Србије. Резолуција ће поново еволуирати у стубове носаче независности тих, нових држава.

Наравно, постоје границе колико се далеко сме отићи у пружању отпора, као што постоји и шанса да се у тој партији шаха неславно прође, али послушност и не пружање отпора су до тог неславног завршетка сигуран пут! 

Јушченко одлази али проблеми остају. Економија се не може опоравити без већих страних инвестиција, борба са корупцијом је тешка стабилним земљама. Политичка поларизација која има етничку конотацију будућност ове, велике и потенцијално богате, земље чини веома неизвесном.

На почетку писма премијер се осврће на српску колективну психологију. Ту по ко зна који пут долази до изражаја Вучићева склоност ка безразложној патетици, самосажаљењу и самовиктимизацији што је преднапредњачки слој у његовом политичком профилу који је до сада попримио гротескне размере.

Сурова истина гласи да Срби већ безмало десет година гласају емоцијама. Бирамо страхом, уместо интересима. Верујемо манипулацијама, уместо рачуницама.Чак смо престали и да постављамо питања и захтевамо одговоре.

Разумљиво је да Сједињене Државе тешко подносе ово велико глобално престројавање у коме ЕУ више неће да буде млађи партнер под шпијунским надзором, Русија да остане у развалинама, Кина затворена у себе, арапски свијет – извор нафте, Балкан - полигон за манипулисање етничким конфликтима итд.