Tај и такав НАТО, о чијој спремности да бомбардује суверену државу која га не угрожава ми Срби имамо извесна сазнања, Шутановцу и осталим набројаним друштвено-политичким субјектима делује не само као прихватљиво, већ као најбоље  решење.

Наиме, у Бриселу, Берлину и Вашингтону су свесни да ова власт стоји на два стуба - на подршци коју добијају од њих усред испуњавања налога и ореолу родољубља, који из неких разлога (делом и захваљујући нашим крипто-аналитичарима) и даље имају у очима једног дела јавности.

Није познато да ли ће Влада ради свог опстанка бити расположена да испуни захтеве из Новог Пазара, али се стиче утисак да док се Србија, хтели или не, приближава Европи, један њен део изгледа још живи у Отоманском царству, када се освојена земља делила на ејалете и санџаке.

Постојање синдрома мегатрендизације не само нашег образовања је само израз дубоког и разарајућег процеса моралног растакања нашег друштва и његове све погубније деинтелектуализације.

А онда је поменути Месић нашим дилетантима показао како „то“ раде мајстори: посету „Косову“ је померио за дан, а на дан православног Божића, празника који симболизује мир и праштање, помиловао ратног злочинца који је осуђен за убијање православних Срба.

Чињеница је пак да је Србија на Западу одбачена као партнер још 19-ом веку и да су се стереотипи о српској држави и српском друштву на Западу одржали до данас и очигледно се неће мењати ни у овом веку.

Време је за потпуно преиспитивање српско-хрватских односа, који уопште нису "комликовани". Нису ништа компликованији од, рецимо, односа Немаца и Јевреја тридесетих и четрдесетих година прошлог века, или Турака и Јермена још коју деценију раније.

Обарање сајтова је посебна тема. Колико год премијер и његови пулени покушавали да релативизују ту причу омаловажавањем сајтова „за које нико није чуо“, индикативно је да се ради искључиво о онима који критикују Вучића. 

Иза Путина стоје дела, васкрсавање целе једне нације из мртвих. Иза Обаме барем покушаји кобељања са језивом америчком економском кризом и проблемима са окончањем америчких ратова. Иза Бориса Тадића је – Борис Тадић. И сви његови мишићи, које до сада нисмо имали прилике да видимо.

Кратка хроника „директних преговора“ Београда и Приштине може се врло једноставно описати као „давање Албанцима свега што су тражили“, будући да се Бриселски споразум на крају свео на Ахтисаријев план (који су Албанци већ усвојили као конститутивни документ „Републике Косово“)