Односи Узбекистана и Казахстана су такође напети, услед економских несугласица и борбе за лидерство у Централној Азији између ове две највеће земље у региону. Тренутно, ови сукоби нису тако оштри као у случају Таџикистана и Киргистана.

Када је 29. априла прошле године Божидар Ђелић потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија се од тог потеза тресла све до избора, који су одржани 11. маја. Зашто је годину дана после еуфоричног потписивања, питање Европе стављено на дубоки лед?

Логично се поставља питање: каква је судбина Сирије и Асада. Одговор на то питање нико у Москви се не усуђује да јавно и категорички износи. Али, ако се узму у обзир искуства око других земаља и њихових руководилаца последње две деценије, кажу аналитичари, одговор не може бити нимало охрабрујући.

Превелики је број искоришћених прилика да би се његова каријера приписала само срећи. Нити је то могуће постићи уз помоћ само једног талента или технике. Чак је и умро на време, баш на самом почетку велике кризе која је уништила његову државу и режим.

Tај и такав НАТО, о чијој спремности да бомбардује суверену државу која га не угрожава ми Срби имамо извесна сазнања, Шутановцу и осталим набројаним друштвено-политичким субјектима делује не само као прихватљиво, већ као најбоље  решење.

И би тако. Љешеш је пуштен жив, а унапријед мртав и немоћан да ишта сувисло каже. Кад је дошао у свој град, његова се душа убрзо претворила у ноћног лептира настрадалог у контакту са ватром која у тој заједници неда ником да слободније дише.

Није познато да ли ће Влада ради свог опстанка бити расположена да испуни захтеве из Новог Пазара, али се стиче утисак да док се Србија, хтели или не, приближава Европи, један њен део изгледа још живи у Отоманском царству, када се освојена земља делила на ејалете и санџаке.

Зашто наша држава није организовала централну прославу у Бцограду, већ су се њени представници појавили на прослави у Андрићграду не би ли на тај начин показали своју „велику „бригу за српске националне интересе.

Пружио сам руку Коштуници, он се није примакао. Тренутно постоји само моја рука у ваздуху… И нећу од тога да се уморим. Или ћемо заједнички у борбу против актуелне власти која није добра, или он мисли да можемо разједињени да победимо.

Младе руске панкерке“, при томе и „феминисткиње“, починиле су „идеолошки злочин“ усудивши се да исмевају једну од полуга тоталитарног клеро-националистичког руског режима, и због тога су изложене „политичком суђењу“ са фолклорним елементима комунистичке тортуре из америчких филмова „Б“ категорије.