Смешно је то што је Тачи испао праведан и суверен, како тврди америчка амбасада, а Тадић се показао као државник који је могао и кафу да попије у Приштини, само да му је било до кафе. Множе се докази да се битка око Косова води око смоквиног листа којим треба покрити државну и владалачку голотињу.

Питање за ДСС: докле ће оваквим јастребовима ДС-а супротстављати стерилне метузалеме из својих салона? Где су Бакарец, Борко Илић, Александар Поповић? Ако је ДСС стварно постао ово што се да видети из њихових килавих „протеста против сепаратистичког статута“, да ми ипак потражимо неког новог за следеће изборе?

Време је за Србију која ће да поштује себе. Време је за политички неутралну, што значи слободну Србију, која свој суверенитет неће преносити ником другом и која се неће цењкати вредностима које су наслеђене од предака.

У жељи да „не спутавају“ децу, родитељи им ускраћују неопходно „уљуђивање“ и остављају их у полудивљем стању. А из тог полудивљег стања лако произилазе и ситуације као што су физички напади на сопствене родитеље.

ДСС мора да спречи да се настави стварање предуслова за настанак Независне државе Војводине, да спречи одвајање и друге Покрајине од Србије. Нека СНС обезбеди већину мимо ДСС, а ако то не успе, нека се одрже покрајински избори. И последње, ДСС не сме да буде у власти на тако високом државном нивоу са екстремистичком и сепаратистичком Лигом.

Оперисана од навике да становништву појашњава зашто ради то што ради, а не оно што би било логичније да ради, власт у Србији жестоко профитира на томе што нема директних преноса процеса пред Међународним судом правде.

Наиме, у Бриселу, Берлину и Вашингтону су свесни да ова власт стоји на два стуба - на подршци коју добијају од њих усред испуњавања налога и ореолу родољубља, који из неких разлога (делом и захваљујући нашим крипто-аналитичарима) и даље имају у очима једног дела јавности.

Успешна борба властодржаца у Србији за или против територијалог интегритета Србије се наставља изјавом да ће по доношењу мишљења МСП тражити од Генералне скупштине УН тумачење мишљења. Потом ће од МСП тражити мишљење о тумачењу, затим тумачење о мишљењу тумачења и тако даље.

Постојање синдрома мегатрендизације не само нашег образовања је само израз дубоког и разарајућег процеса моралног растакања нашег друштва и његове све погубније деинтелектуализације.

Циници би лако могли да поставе питање ко ће уопште знати да је Суд донео било какву одлуку. Ко је српску јавност "поштедео" призора из процеса око којег Србија већ годину и по дана гради комплетну дипломатску активност у вези са најбитнијим државним питањем, као и анализа свега што се дешава у том спору?