Логично се поставља питање: каква је судбина Сирије и Асада. Одговор на то питање нико у Москви се не усуђује да јавно и категорички износи. Али, ако се узму у обзир искуства око других земаља и њихових руководилаца последње две деценије, кажу аналитичари, одговор не може бити нимало охрабрујући.

Пружио сам руку Коштуници, он се није примакао. Тренутно постоји само моја рука у ваздуху… И нећу од тога да се уморим. Или ћемо заједнички у борбу против актуелне власти која није добра, или он мисли да можемо разједињени да победимо.

Обе стране не би желеле да се сукоби пренесу ван територије Сирије. Либан је веома нестабилан и то може значити и невољу по Израел чије би северне границе биле угрожене. САД и Русија се тренутно налазе у пат позицији.

Проблем није само у финансијама, у економији, него у кризи једног поретка - капиталистичког. Тај поредак се сломио на месту за које се веровало да је најснажније: на финансијама, економији и систему правила на којем такво друштво функционише.

Оптужница против Цветковића за убијања код Пилице сада такође изгледа још сумњивије, јер новинари под сумњу стављају сведочење јединог сведока, на темељу чијег сведочења из 1996 г. почива читава конструкција сребреничког масакра.

Нацрт закона о утврђивању надлежности АП Војводине, иако правнички вештије срочен у односу на Предлог статута, представља покушај исправљања, али и вештијег маскирања противуставних решења садржаних у Предлогу статута.

Осим оправданог ликовања због тога што ће, највероватније, Хрватска и њен председник најзад морати да плате за нешто што су противзаконито извели приликом распада СФРЈ, становници Србије немају превише разлога да се радују Путиновом истеривању правде.

Уместо да наши политичари, од власти до власти, показују све већу свест и „ширину“, присуствујемо, од власти до власти, све арогантнијем и дрскијем односу према легитимним питањима које муче грађане. И то је још невероватније, јер грађани све теже живе, а бахатост политичке елите је све већа, не страх од јавности.

Kо је заслужан за либерализацију визног режима? Свакако не они који су претили да ”Европа нема алтернативу”, затворили тржиште за руске инвестиције и били спремни да потписују неповољне уговоре да би удовољили бирократији у Бриселу. 

Блер је том приликом изјавио да ће му ,,бити драго да помогне'', и да га ,,веома занима ваша (Албанска) држава. Тај посао саветника је некако и логичан, јер је наставак природног партнерства започето бомбардовањем СРЈ 1999. године.