Постојање синдрома мегатрендизације не само нашег образовања је само израз дубоког и разарајућег процеса моралног растакања нашег друштва и његове све погубније деинтелектуализације.

Судија Бољевић је дужна да објасни јавности на основу чега је председницу највише судске инстанце у земљи oптужила за нестручност. Eвентуална нестручност судије Месаровић или недостојност судије Бољевић није њихова приватна ствар, и јавност има право да о томе буде обавештена.

Чињеница је пак да је Србија на Западу одбачена као партнер још 19-ом веку и да су се стереотипи о српској држави и српском друштву на Западу одржали до данас и очигледно се неће мењати ни у овом веку.

Науру је за признавање независности Тајвана добио 30 милиона долара. Да ли је нешто платила Кина због повлачења тог признања и Албанци за признавање Косова – није познато. У признавању Абхазије и Јужне Осетије улогу су, тврди се, играли и руски тајкуни.

Обарање сајтова је посебна тема. Колико год премијер и његови пулени покушавали да релативизују ту причу омаловажавањем сајтова „за које нико није чуо“, индикативно је да се ради искључиво о онима који критикују Вучића. 

Пребијен је српски малишан у земљи која је чланица ЕУ и баштини „европске вредности“. У Италији нема подизања прашине око овог случаја, нема посебних емисија, неутралних коментатора, високих казни, посета државних делегација, извињавања Србији на највишем нивоу.

Кратка хроника „директних преговора“ Београда и Приштине може се врло једноставно описати као „давање Албанцима свега што су тражили“, будући да се Бриселски споразум на крају свео на Ахтисаријев план (који су Албанци већ усвојили као конститутивни документ „Републике Косово“)

Можда ће и протестанти из других професија почети да примењују стратегију таксиста: блокирај Београд да би ти испунили захтеве. Зашто би, после искуства од четвртка – мучног за обичне грађане, а славодобитничког за насилнике са такси дозволама – ико више у овој земљи протестовао на други начин?

Чекам да видим на који начин ће да образложе моју смену са места Шефа штаба за ванредне ситуације, када тако нешто уопште није могуће по закону.

Осим оправданог ликовања због тога што ће, највероватније, Хрватска и њен председник најзад морати да плате за нешто што су противзаконито извели приликом распада СФРЈ, становници Србије немају превише разлога да се радују Путиновом истеривању правде.