Оно што одговорни са стрепњом очекују је драконска казна од педесет хиљада динара. Оно што већ несумњиво имају је грижа савести. Српска јустиција, после оштрог реза у судству, извукла је свој тупи мач и њиме немилосрдно витла пред министрима

И да апсурд буде још већи: тај неоригинални човек још почне да нас све убеђује како ће та јавна предузећа оживети само када се на њиховом челу сада коначно нађу „успешни“ приватници, познатији као тајкуни! Он ће њиховим постављањем да оживи те гиганте.

"И Косово и Европа" неће да може. Једноставно, немогуће је сачувати неку покрајину у савезу са државама које су пресудно допринеле отимању те покрајине. Свакога ко тврди супротно, ваљало би упутити на Терала, Маса и Свободу.

Читаву деценију Венецуела је била један од главних покретача мултиполарне демократије и пројеката интеграције Латинске Америке и Кариба који пркосе хегемонији САД. Опозиција блиска САД, покушала је да уништи социјалистички и демократски процес државним ударом.

Бојан Пајтић је данас на раскрсници: остати и борити се, или се повући. Уколико изабере прву опцију - готово је извесно да ће поцепати ДС. Али, да ли је ДС битнији од Војводине? Пајтић је показао своју принципијелност када је Војводина у питању, јер је он део свог посла - обавио.

Када актуелно понашање опаких, премда пријатељских, аутократа учини смешним овакве портретисте, амерички народ се с разлогом опире сарадњи са таквим лидерима, чак и у оним случајевима када се могу понудити ваљани аргументи за очување таквог партнерства.

На Косову, ово вероватно значи неки облик раздвајања Албанаца и Срба. БиХ је компликованија. Тамо решење вероватно обухвата обликовање различитог односа унутар БиХ и омогућавање Републици Српској да спроведе референдум о независности. 

Претпоставимо да власници неког шпанског банковног рачуна изврше трансфер свог новца у неку банку у Немачкој. То би унутар евросистема повећало дуговања шпанске централне банке, али истовремено повећало позитиву Бундебанке.

Од унитарне БиХ, до државе Бошњака муслимана, по рецепту и захтјевима њиховог највећег политичког ауторитета, реиса Мустафе Церића, има само полукорак. Имамо право да се томе супротстављамо као државотворни ентитет који има своју међународну потврђеност из Дејтона и Париза.

Евентуални ваздушни напад на Иран би могао да има три алтернативна правца: Либан-Турска, Јордан-Ирак, Црвено море-Саудијска Арабија-Персијски залив. Овакав напад је далеко него ризичан, као прво авионима би без обзира на руту била потребна допуна у ваздуху.