Чињеница је пак да је Србија на Западу одбачена као партнер још 19-ом веку и да су се стереотипи о српској држави и српском друштву на Западу одржали до данас и очигледно се неће мењати ни у овом веку.

Стари закон о безбедности у саобраћају није ваљао јер се није примењивао на све учеснике у саобраћају. Иста судбина чека и овај нови – ако га буду спроводили исти људи са истим навикама. Не треба мењати законе, него људе који су корумпирани и склони „сређивањима ствари“ према свом нахођењу.

Обарање сајтова је посебна тема. Колико год премијер и његови пулени покушавали да релативизују ту причу омаловажавањем сајтова „за које нико није чуо“, индикативно је да се ради искључиво о онима који критикују Вучића. 

Добијање условљених кредита није гаранција исплативости пројеката. Овде кредитори не преузимају на себе ризик подухвата, јер им се као гарант враћања јавља држава Србија и зато се аналитичке службе давалаца кредита при процењивању понашају јако комотно.

Кратка хроника „директних преговора“ Београда и Приштине може се врло једноставно описати као „давање Албанцима свега што су тражили“, будући да се Бриселски споразум на крају свео на Ахтисаријев план (који су Албанци већ усвојили као конститутивни документ „Републике Косово“)

Тамо смо осетили слогу и снагу опозиције, која није могла да се сложи ни поводом овог комадања Србије. Нису могли да упуте заједнички позив, нити да доведу своје присталице. Из Скупштине би изашли сви они да нас је било неколико хиљада, јер је то неколико хиљада гласова, јер им је до тога изгледа једино стало.

Чекам да видим на који начин ће да образложе моју смену са места Шефа штаба за ванредне ситуације, када тако нешто уопште није могуће по закону.

У свету у којем за све постоје једнака мерила, овакво признање морало би да подигне на ноге васколику западну медијску силу, која је сваки наводни, а касније недоказани, злочин српских власти над косметским становништвом, својевремено стављала у ударне вести и рубрике.

Иако владини званичници изричу неодмерене похвале за своју организованост и начин реаговања у овој ванредној ситуацији, овде се десио до сада ретко виђени обрт. Управо је самоорганизовано друштво погурало државне структуре да најзад почну да обављају своје функције.

Добили смо „бели Шенген“ који ће моћи да користе они којима су и досад визе вадиле агенције. Да, биће од користи и оним срећницима који су, оставши без посла у својој земљи, нашли посао у ЕУ. Користиће га и наша омладина која ће сад моћи да „кулира“ пред европским кафићима.