У раду Владе могла се видети сва бесмисленост постојања политичких институција у Србији. Материјал и дневни ред за седницу министрима је достављан буквално пет минута пре почетка седнице. То је било у нескладу с Пословником о раду Владе.

Нисам сигуран да је ико тада слутио да Србија поново полако тоне у отворену тиранију. Нисам ни ја. Имао сам врло песимистичне прогнозе после Бриселског споразума, али нисам имао осећај да је та будућност већ увелико почела.

„Србијанка, Србијанка, три љубави своје има“ певала је „њихова а наша“ Северина. Неки су је прогласили „јадном“ и „проданом душом“, некима се „желудац окренија“, неки би да јој одузму држављанство, а неки би да је усвоје као српску снајку.

И видеће бирачи, да зелена ливада и корита нису њихова, и да никада нису ни била, нити пак требала бити. Видеће и да су прелепе штале, фарме и замкови, били уствари само обриси будућих кланица за њих! Али то није оно најгоре што очекује стада и крда бирача у Србији.

Србија наставља да буде држава у којој владају двоструки стандарди према патриотским, са једне стране, и другим невладиним организацијама, са друге стране. Непрестано се проширују кругови обрачуна са неистомишљеницима и покушава довести у питање свака тачка слободног мишљења и деловања.

Познајете ме и познајете Двери већ 15 година. За то време никада Вас нисмо слагали, ни преварили, нити издали. Никада нисмо изневерили своје принципе нити одустали од борбе за живот Србије. Зато се сада обраћам свима онима који су од 1990. године на изборима увек гласали патриотски.

Грађани у овој земљи третитају се као неуки, неписмени појединци, без мозга, а посебно без кичме. Блиц је објавио табелу које на сајту ОЕЦД-а нема. Да ли је то кривотворење података? Наведена је непостојећа табела са сајта једне веома респектабилне међународне организације.

На овим изборима, изгледа, и политичари су свесни колико смо у дубиози и колико ни леп осмех, ни искрено испричана лаж не вреде, па на плакатима готово нико не сме да нас погледа у очи. А, и шта има ту да се гледамо, и онако је све јасно – и ко ће бити, а и како ће нама (обичним људима) бити.

Ово је спектакл који је по гледаности, односно пажњи медија, потукао "Фарму" и "Великог брата", како би народ видео да му се на челу налази "честит и правичан" политичар, који ни себе не ставља изнад закона.