Наравно да нико од оних који су се јавно скандализовали над пресудом за претње Малагурском није имао елементарне доследности и поштења, да хапшење Ивановића и Почуче назове кршењем слободе говора, колико год се можда не слажу са његовим текстом.

Сада исти ти људи, који схвативши да утицај ДСС-а вртоглаво пада, налазе нове газде и организујући оваква „дешавања“ заправо раде у корист ДС-а, а на штету националне опције и грађана Србије. Дакле, ако Главни одбор ДСС-а не ступи у контакт са бирачима - после првих избора моћи ће да затвори дућан.

У причу о колективној кривици Срба укључили су се многи западноевропски и амерички аналитичари. Најсвежије је обраћање новинара шведског радија Герта Филкинга, који је Србе назвао Брејвицима, психопатама, свињама и ретардима. Иако је касније уследило извињење, у његову одбрану су стали многи новинари, политичари и организације.

За Србе, пад Берлинског зида је шлагворт за острашћене и силеџијске санкције, правно насиље комадања две бивше Југославије и једне актуелне Србије, као и за две ратне кампање НАТО које су однеле хиљаде живота нашем народу. Када то имамо на уму, питам још једном: шта ми то славимо? и за чији грош се радујемо?

Хабзбург се лепо прошетао по Београду и Новом Саду, проглашавајућу успут Дачића „винским витезом“, док ми уједно и не знамо да ли ће бити званичне државне прославе стогодишњице Првог светског рата, јер новац за свечаност још није ни распоређен.

У шаховској партији где Руси и Американци вуку потезе, балкански пион се белима нуди, а игра за црне. Партија се одвија на гасно-нафтној табли. Ометајући „Јужни ток“, амерички играч уситњава Србију и укрупњава Босну, (једно од чворишта гаса је предвиђено да буде у РС), а пиона гура према НАТО минском пољу.

Примера ради, наметаће нам теме „Жена у црном”, Соње Бисерко и Наташе Кандић, педербалова и осталих репова Друге Србије, само да се не бисмо бавили Александром Вучићем и Томиславом Николићем.

Најсвежији пример ове нове „секуларне забринутости“ представља случај извесне Соиле Лаутси, грађанке Италије финског порекла, која је више од пола деценије водила битку да се из школске учионице њене деце уклони симбол распећа.

Војна интервенција заснива се на две предуслова: прво, од суштинске је важности консензус о управљању након свргавања режима. Друго, политички циљ у земљи мора бити експлицитан и остварив у одрживом временском периоду.

"Нема више проширења, прво треба да решимо сопствене проблеме", скрушено каже политичар из ЕУ. Људе који на себе преузимају улогу да у овом периоду воде народ, а не желе да их се гледа кроз Домановићеву визуру лидерства у Срба, најмање чега могу да се прихвате је – евроскептицизам.