Јошка Броз и његова КП утопиће се у масу сличних, пошто овде, нажалост, никада није спроведена лустрација. Али, не она  која би се односила на режим Слободана Милошевића. Лустрација која је овој земљи још потребнија јесте она која би почистила са јавне сцене и оне који су се огрешили у режиму Јосипа Броза Тита.

Држава Србија је симулација државе: она има границе, има власт, законе, грађане. Међутим, те границе су склоне померањима, власт је хронично неспособна, закони су или лоши или се не примењују, а грађани су понижени, уплашени и ућуткани. Последица изградње мита о вођи је живљење у фикцији.

У сваком случају, мало парче песка по имену Кувајт може представљати значајног спољнотрговинског партнера Србије, јер не заборавимо – то парченце песка лежи на изворима “црног злата” око којег су се деведесетих водиле жестоке борбе током америчке инвазије.

Србија је, као и Македонија, европски статусни „чекач“ на придружење, а не „преговарач“. Еуфемизам „кандидат“ лако се брка са оба, веома различита стауса пред ЕУ. За разлику од Србије, Црна Гора је почела преговоре.

Српска Википедија постигла је резултат каквим се не може подичити ниједна културна институција у земљи. Неко је био марљив и избројао је – интернет енциклопедија која представља рад мале војске волонтера са вољом да своје знање поделе са другима, одштампана би бројала 40 томова.

Наводна “грешка” заправо није била никаква погрешна процена, већ су сиријске снаге намерно обориле турски авион како би га спречиле у извршењу његове мисије и Турска званично по том питању ништа не може да учини.

Креаторима политике Вашингтона, тренутно опседнутим Ираном као још једним наследником империје, требаће историјска сензибилност да би се носили са државама чије је полагање права на већу улогу на светској сцени мотивисано и старом славом и садашњим успехом.

Рекламни стручњаци умеју да кажу како нема лошег публицитета, али, колики је мазохизам када сами промовишете сопствени лош публицитет? А српском се политичком врху баш то десило када су у Старом двору представили издање Јуропијен тајмса посвећено Србији.

Једини начин на који би евро могао — можда — бити спашен је да Немачка и Европска централна банка схвате да заправо они морају да промене своје понашање, да више троше и, да, да прихвате већу инфлацију. А ако то не учине – па добро, Грчка ће ући у историју као жртва туђе охолости.