Креаторима политике Вашингтона, тренутно опседнутим Ираном као још једним наследником империје, требаће историјска сензибилност да би се носили са државама чије је полагање права на већу улогу на светској сцени мотивисано и старом славом и садашњим успехом.

Ко је све крив за сва зла деведесетих? Само они који су доносили одлуке и издавали наредбе или и извршиоци? Да ли је, у крајњој линији, саучесник у злочиначким подухватима био свако ко се није свакодневно супротстављао злу? У суседним републикама има оних који тврде управо то.

Једини начин на који би евро могао — можда — бити спашен је да Немачка и Европска централна банка схвате да заправо они морају да промене своје понашање, да више троше и, да, да прихвате већу инфлацију. А ако то не учине – па добро, Грчка ће ући у историју као жртва туђе охолости.

Живот се у Србији полако, али сигурно претвара у велики ријалити-шоу. Као да неки Велики брат, намерно и системски, у свима нама уништава последње остатке морала и животног смисла. Испирају нам мозгове, на силу нас терају да прихватимо неприхватљиво.

Путин и Обама трудили су се да на заоштравају овај и иначе веома оштар проблем. Ништа ново око тога није речено. Саговорници су једино констатовали да ,,без обзира на разлике, две стране треба да наставе тражење заједничког решења’’.

Да ли је бивши шеф српске тајне полиције био главни амерички човек у Београду, како тврди Л.А. тајмс, или су његово име и поверљиви документ ЦИА из 2004. године искоришћени за обрачун Вашингтона са Београдом?

Ако би дошло до тога да Италија и Шпанија напусте еврозону, оне би вероватно такође и престале да исплаћују своја спољна дуговања. То би вероватно узроковало колапс европског финансијског система, што би на крају утицало и на Италију и Шпанију. 

Питање је да ли се у Србији адекватно политички говори о кризи или је то препуштено само експертима и онима који су умислили да су експерти, да ли се као друштво адекватно односимо према све извеснијим политичким последицама кризе и траумама које остају иза ње.

Остаје да видимо да ли Кацин у Београд долази само да подели пацке “неодговорним“српским политичарима који дају неумерене изјаве или ће у плану његове посете бити и понека ћушка српској власти.

Главни добитник је била Србија или, тачније речено, Србија је могла да буде велики добитник да је прихватила лондонску варијанту плус део Баната и далматинска острва, која су првобитно била понуђена Италији! На несрећу Србије и Срба у целини Србија то није прихватила него је инсистирала на заједничкој држави са Хрватима и Словенцима.