Лицемерно делује превентивни ламент Бранкице Станковић о томе како ће она и њена екипа због овог серијала вероватно поново бити оптужени за „издају“. Самим насловом циклуса и тенденциозним коментарима они напросто не остављају простора да њихов пројекат буде квалификован другачије.

Вучић не бира средства и нема преко чега неће газити не би ли купио љубав и саосећајност народа. Оно чега полако постаје свестан то је да се полако, али сигурно ближи крај његове владавине. Живи били па видели, али није далеко дан када ће се то десити

Дејтонска БиХ је, то бар није спорно, држава чланица УН, над којом нико, па ни Кристијан Шмит и СБ УН, немају право да управљају као са недоношчем, односно несамоуправном територијом, а сваки њихов покушај у том правцу је флагрантно кршење Повеље УН

Да ли је онда кључ за више жена на високим положајима – ослобађање од кривице? Треба ли да тежимо друштву у коме су и очеви и мајке једнако равнодушни према чињеници да су за њиих деца једва нешто више од слике на радном столу? Или је решење управо у супротном – да и мушкарци треба да промене животне приоритете, и почну да осећају више кривице што нису присутни у животима своје деце?

Потпуно је у праву председник Николић када каже како нам је „неопходан консензус о Косову“. Али би то, ваљда, требало да буде консензус о томе како и којим средствима да се најефикасније боримо за Косово, а не како да га се на најелегантнији начин ратосиљамо?

 Убудуће, главна оријентација Србије биће према Француској, у свим сегментима. За разлику од Немачке, Париз не инсистира превише да Србија Русији уведе санкције, још мање је склон да Србију криви за све што се догађа на релацији Београд-Приштина

Ако јој се одузме контекст у којем је дата, односно доследно поштовање Резолуције 1244 од стране руског председника онда се може тврдити било шта као што раде русофоби који желе да оправдају санкције РФ

При томе се питање стварне потребе Србије за доношењем таквих закона не поставља. Морају да се усвоје не зато што Србији требају него зато што странцима требају да доврше процес колонизације. Други разлог је тај што су масно плаћени. 

Не може се на власт доћи са критиком „издајничке власти“ која „оставља на цедилу свој народ на косовским барикадама“, а онда, због „виших циљева“ прихватати још много више него што је чак и та проказана издајничка власт била спремна да прихвати.

Сад кад је завршена Макронова посета Србији да установимо један занимљив феномен који можемо назвати геополитичка шизофренија режимских медија и ботова.