Да у нека давна времена нисам служио војску у околини Загреба, можда ми онако жедном и уморном та имена не би привукла пажњу и навела да бацим поглед на закукуљену етикету из које се једва могло разазнати оно што сам случајно знао, а о чему већина српских потрошача нема појма.

Све опције, као и понашање руског руководства, посредно указују да Москва сада тежи да рат претвори у ону врсту конфликта која најмање иде у прилог Украјини – рат исцрпљивања

Алберт Ајнштајн је рекао да је лудило када стално понављаш исту ствар а очекујеш другачији резултат. Што се тиче српске економије, било са страним или са домаћим експертима, понављати безидејно увек исте грешке и упорно игнорисати упозорења, засигурно ће неке међу нама довести до лудила.

Недавно информисање јавности о претварању Хале 1 београдског Сајма у Оперу, иако изнето у неформалном облику, представља апсурдан, дилетантски, неодговоран и штетан поступак, који пренебрегава неколико битних чињеница:

Наша је срећа што противници нису разумели значај јачања наше војске, која је суштински добила на убрзању од наведеног поклона. Даљи наш пут развоја  је у том погледу јасан, само треба наставити одлучним корацима. И противници ће остати негде иза нас. У забораву небитног

Са својих пророчких висина Достојевски је јасно сагледао трагедију Европе. И открио њен узрок. Узрок је то што је Европа кроз римокатолицизам и протестантизам унаказила и изгубила лик Богочовека Христа, ту једину вечну вредност, ради које стоје и постоје сви светови. И због тога се тамо све замутило и кренуло у хаос.

Морам признати да се озбиљно колебам између васкрсле „државотворности“ Чедомира Јовановића – са све националном заставом која избија из позадине – и економско-патриотских спотова Млађана Динкића у којима Млађа грми против „партијске државе“, пљачке и нелогичности у систему ПДВ-а.

Само неколико дана сукоба на Блиском истоку, поново у његовом епицентру, израелско-арапском конфликту, трагични биланси и неочекивани обрти су скренули пажњу свјетске јавности, стављајући у други план рат у Украјини.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних и виталних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац?

Да ли су због неповољног развоја валутног односа између швајцарског франка и евра настрадали грађани Србије који су кредите узели у динарима? Звучи нелогично, али је захваљујући међународним шпекулантима и сапетој Народној банци Србије, тачно.