У исто време, уместо да је дошло до динамизирања после 80-их година ХХ века, како су обећавали теоретичари неолиберализма, у пракси се десило потпуно супротно. Годишња стопа раста светске привреде у 70-им годинама износила је 2,4%, у 80-им 1,4%, у 90-им 1,1%, а у првој деценији овог века наступила је глобална економска криза.

Последњи је час да пружимо одлучан отпор покушају да се у Србији поново покрене пројекат „Јадар“, и да учврстимо уверење да Србија неће бити ничија колонија. То јесте велики историјски изазов, али и прилика да покажемо да смо самосвесни и одлучни грађани који знају да цене своју слободу

Војвођанин не чини, заједнички са свим другим Војвођанима, народ (нацију). Бити Војвођанин другачије је опредељење и припадност - макар што је поносно као војвода - али националност није

Све наведено представља затечено стање ствари у српској интелектуалној јавности које је мање-више свима добро познато, али оно што је најстрашније у вези са овом галопирајућом деградацијом интелектуалне елите и капацитета српског друштва јесте то што овај тренд није „мимо света“, како неупућени новинари и коментатори представљају.

Сви који су прошле године охрабривали повлачење резолуције и хвалили као „мудар и државнички“ Тадићев потез, сада су шокирани што морају да га преводе преко исте воде. Oни који су тврдили да је у питању пренемагање у предизборне сврхе, сада су у то још убеђенији.

Све опције, као и понашање руског руководства, посредно указују да Москва сада тежи да рат претвори у ону врсту конфликта која најмање иде у прилог Украјини – рат исцрпљивања

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних и виталних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац?

Опозиција мора озбиљно да стави прст на чело и да доживи дубоке реформе закључио је у једној од својих анализа протеклих јунских локалних избора професор Зоран Стоиљковић. У прилог ове његове апсолутно засноване оцене иде и основни и најснажнији утисак након ових одржаних избора да се јасно показало да грађани више сада верују и дају свој глас групама грађана, јер је очигледно да више верују њима него опозиционим странкама и њиховим листама.

Оно што обојица не могу да схвате јесте да новац није све. Данас, иако су одавно сишли са власти и Војислав Коштиница и Борис Тадић слободно могу да се шетају Београдом. За ову двојицу после силаска са власти нисмо сигурни да ће бити на слободи.