Војска на улицама у време ванредног стања – ништа неуобичајено ни ново, свака држава то ради, али на основу унапред припремљених и разрађених планова, уставних и законских овлашћења и прописа

Алберт Ајнштајн је рекао да је лудило када стално понављаш исту ствар а очекујеш другачији резултат. Што се тиче српске економије, било са страним или са домаћим експертима, понављати безидејно увек исте грешке и упорно игнорисати упозорења, засигурно ће неке међу нама довести до лудила.

Данас је грађанска, умерена и демократска Србија већинска Србија. Та Србија само чека прилику да на слободним изборима изврши коначну смену структура које стратешки примитивизују политику и отвори нови, светли лист у историји српског грађанског парламентаризма стварајући промене које ће покренути све сфере српског друштва унапред

Све је изгледније да је мотив измена онај други – Устав ћемо мењати зато што је то „у тренду“ (и Албанија је, и Црна Гора, и С. Македонија) на путу у срећну европску (ЕУ) будућност. Али ако је та будућност неизгледна, како то већина нас види, у Устав не треба дирати, тек тако мењања ради. 

Као што, ваљда, и врапци знају, у Србији је ћирилица у скужбеној употреби, али је и овим симпатичним птичицама јасно да се то често заборавља. На пример, кад су уведене нове регистрационе таблице за аутомобиле, тадашњи министар полиције изјавио да је на њима поштована равноправност писама.

У сваком случају, Јеремић се борио како-тако, у неком бољем тиму вероватно би и он постигао више. А тек ћемо видети да ли ће нова влада и нови министар – или Николић и Вучић сада у новим улогама – хтети и умети да учине више и боље од тога.

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

СЗО не делује да би уверавала и информисала светско јавно мнење. Сасвим супротно: покренута је „пандемија страха“, а не права благовремена међународна брига за јавно здравље (PHEIC)

Да ли су због неповољног развоја валутног односа између швајцарског франка и евра настрадали грађани Србије који су кредите узели у динарима? Звучи нелогично, али је захваљујући међународним шпекулантима и сапетој Народној банци Србије, тачно.

Без легитимитета ова власт не може да и даље ствара привид плурализма и вишестраначког парламентаризма, а бојкотовање рада Народне скупштине, настале на изборној крађи, до краја би оголило диктаторски карактер напредњачке власти и додатно би продубило политичку кризу, која је настала након изборне крађе