Али, прави економски слом Естонија доживљава 2008 . године. Само у периоду 2008-2009. године БДП је опао за око 19%. Такође, БДП се по глави становника смањио за око 3.000 долара у периоду 2007-2009. Индустријска производња је опала за око 24,3% 2009. Извоз је 2009. године опао за око 25%.

Док се НАТО спрема да притисне Србију и нападне Русију, а Михаел Рот исказује забринутост због српских напада на Немачку, нека лепша заједница са заједничком будућношћу постаје све већа. Још само да је и доживимо

Цена коју би Србија морала да плати као улазницу у ЕУ је огромна. Власт је прикрива од јавности или због незнања или због манипулације како се не би пореметила депортација Србије у ЕУ

Вероватно је и овакав раст спољнотрговинског дефицита  (као и буџетски дефицит и дужничка криза праћена социјалним немирима у јужним земаља евро зоне), довео до негативног става Варшаве у вези са усвајањем евра као званичне валуте. Пољска је одустала од ранијег плана да уведе евро у 2012. години.

То није „бојкот ради бојкота“, већ тренутно једини расположиви начин да се каже „не“ великој изборној, политичкој и националној превари званој Александар Вучић и Српска напредна странка

Oсновни проблем у целој овој причи је то што Рат у Босни једноставно није завршен. Зато је однос и Срба, а поготово Бошњака, према Сребреници нељудски и циничан. Жртву нико не гледа као жртву, већ као оружје

Можда ће се након смрти Добрице Ћосића створити услови да он не буде више предмет сталних политилкантских и памфлетистичких напада већ ће његово књижевно дело бити предмет нових и објективних анализа.

Зато увек треба радити свој посао најбоље што се може у датим околностима. Можда због тога на крају нећемо бити више вољени него што јесмо. Али ће нас свакако више поштовати. Као што данас – волели га или не – и у Њујорку и у Лондону морају поштовати Нолета.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

На крају, нека лобисти поделе у Србији и Русији дођу на КИМ да објасне народу зашто је боље да живе у албанској сецесионистичкој творевини и по албанским законима, а не у српској држави по српским законима