Од Срба се дакле тражи да срцем прихвате не тек било коју заставу, већ ону која је установљена против њихове воље и то са намером да буде дисконтинуитет у односу на дотадашњи идентитет Црне Горе. Заставу која је на известан начин негација њих самих! 

Да ли Музеј нешто губи уколико се Теслина урна достојно сахрани? Да ли црква нешто добија? Ако већ мора да се подвуче црта плусева и минуса (има ли минуса?), рекло би се да тим цивилизацијским и хришћанским чином - сви добијају.

 „Млад, лијеп и паметан“ коначно је отерао, ваљда у политичку прошлост, последњег и најдуговечнијег од тројице „младих, лијепих и паметних“ који су на власт у Црној Гори, поткрај осамдесетих година прошлог века, дошли управо на таласу српског националног самоосвешћења...

Вучић је својом авантуристичком и дилетантском политиком поводом избора у САД Србију довео у позицију да јој не верује нико ни у Москви и Пекингу, ни у Бриселу, нити у Вашингтону

Чак и за београдске отужне медијско-политичке прилике необично је што можда најзначајнија национална битка у последњој деценији протиче готово непримећено од српске јавности која се данима бавила „судбинском“ дилемом да ли ће Тома Николић појести ускршње јаје и да ли ће избори бити у децембру или јануару.

Што се тиче Европе, САД се вјеројатно неће противити настојањима Њемачке, Пољске и других да украјинској влади наставе помагати да оствари свој сан о коначном поразу Русије, али на свој властити трошак и ризик. 

Ево још једног чуда – добио сам позив од СНС-а иако је то немогуће. Под условом да ми верујете да сам добио позив. Или да верујете да ме је звао СНС. А, као што смо већ констатовали, за чуда је потребна вера.

Чланство у ЕУ не гарантује економско благостање, а примери за то су Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија, па и Словенија. Да и не помињемо случајеве Бугарске и Румуније.

Очигледно је да је пошаст политикантске таблоидизације (или боље речено таблоидиотизације) узела великог маха и да јој не могу одолети ни медији који себе без великог основа самопроглашавају за тзв. независне, либерално-демократске, слободне и објективне

Новинар није центар новинарства, он не би смео да постоји сам за себе, он је мост који спаја вест са онима који траже вест. Уколико сви, и његови гости и његови читаоци/гледаоци буду ту само да би играли око њега и због њега, новинарство као професија губи смисао. А ако неког занима нешто друго, постоје професије колумниста, новинарски аналитичар, есејиста, критичар...