Остаје зато неразјашњено да ли влада заправо жели да спасе "Симпо" и југ Србије, или се само припрема за долазак неког страног инвеститора, кога ће привући понудом типа дугови наши – фабрика твоја, као што је то већ урађено са ЈАТ-ом.

Вест о поклањању зграда Генералштаба је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама

Наша је срећа што противници нису разумели значај јачања наше војске, која је суштински добила на убрзању од наведеног поклона. Даљи наш пут развоја  је у том погледу јасан, само треба наставити одлучним корацима. И противници ће остати негде иза нас. У забораву небитног

Екранизација романа Колинсове додала је целој овој причи нову димензију, омогућивши публици да повуче визуелну паралелу између диригованог, манипулативног и идеологизованог жанра „ријалитија“ и суморне и крваве глобалне стварности.

Јесте ли приметили како ових дана по медијима готово нико и низашта не прозива ни Дачића, ни Динкића ни Вучића, него се сви баве само Јеремићем, Кркобабићима и аферама одлазеће власти!? Ништа не успева као успех и власти се, поготово док је у успону, у зубе не гледа.

Историја европског пројекта је проблематичнија него што сугерише идеја о њему као симболу демократије. Мало „проевропљана“ зна да је он започет  као колонијални пројекат – што би се могло назвати његовим првобитним грехом

У случају да нешто ванредно крене по злу, СНС и Врховни Командант ће покушати да кривицу свале, да бес народа усмере на неког другог, јер ће у догледној будућности одложени парламентарни и локални избори свакако морати да се одрже. Овог пута то неће бити тако лако, као раније.

На врата ММФ-а куцају само оне земље које су на просјачком штапу. Земље којима нико други не жели да пружи кредит. Србија, на срећу, има могућности за задужење у Кини, Русији и арапском свету. Ако Лазар Крстић крене са ММФ-ом од почетка, тада не могу да му се пруже ни уобичајених академских "15 минута" у којима треба да покаже своје умеће.

Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све!

Упркос томе, за реализацију тако важног пројекта какав је дуплирање капацитета складишта Банатски Двор не само да није било пара већ пре свега није било ни добре воље ни памети код врховног команданта. Српски барон Минхаузен Александар Вучић задовољио се тиме што је обећање о преко потребном проширењу складишта гаса на милијарду кубика редовно понављао сваке године, али, на самој реализацији овог стратешког циља до данас није учињено ама баш ништа