уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Обавезни војни рок - ни људи, ни пара
Преносимо

Обавезни војни рок - ни људи, ни пара

PDF Штампа Ел. пошта
Давор Лукач   
уторак, 02. март 2021.

 "СПИН ДОКТОРИ" ИЗ ВРХА ВЛАСТИ ПОКРЕНУ ТЕМУ ПОНОВНОГ УВОЂЕЊА ОБАВЕЗНОГ СЛУЖЕЊА ВОЈНОГ РОКА КАДА ЈЕ ПОТРЕБНО ДА СЕ НЕШТО "ЗАБАШУРИ" ИЛИ ПОДИГНЕ НИВО ПАТРИОТИЗМА ГРАЂАНА, У НЕДОСТАТКУ ОНЕ ВЕЋ ИСТРОШЕНЕ, О БЕЗБЕДНОСНИМ ПРЕТЊАМА ИЗ ХРВАТСКЕ, БИХ ИЛИ СА КОСОВА. И ТАКО У НЕДОГЛЕД

О поновном увођењу обавезног служења војног рока међу озбиљним људима у Војсци Србије и Министарству одбране не само да се не расправља, него та тема није ни покренута. Разлог је прост – зна се да је то "немогућа мисија", чак и када би се нашле финансије, али зато је увек добро да се то стави у контекст политичког маркетинга, што добро зна садашњи министар одбране, као и његов претходник. Та тема се свесно, циклички, када им устреба, пласира у јавност и медије, било послушне или оне друге, како би се потенцирало оно "радо иде Србин у војнике", кажу за "Време" два извора из војних кругова, који су се током каријере бавили том проблематиком.

РАДО ИДУ СТАРЦИ У ВОЈНИКЕ

Све крене веома једноставно – "спин доктори" из врха власти покрену ту тему када је потребно да се нешто "забашури" или подигне ниво патриотизма грађана, у недостатку оне већ истрошене, о безбедносним претњама из Хрватске, БиХ или са Косова. И тако у недоглед.

Подсећања ради, тема о поновној обавези служења војног рока, суспендованој 2011. године, први пут се појавила и нашироко су је образлагали у јавности 2017, па потом и 2018. године када је објављено једно назови истраживање. Изјашњавали су се разни званичници и "стручњаци" и пресипали из шупљег у празно, и онда је све то стало. Све до недавно, када је нови министар одбране Небојша Стефановић нашао за сходно да се и он о томе "изјасни", као и његов претходник Александар Вулин. А обојица се, као и већина медија, позивају на "истраживање" да је скоро три четвртине грађана Србија за то. Што је најгоре, и продржавни медији и они који су против власти, прескачу једну важну чињеницу – ко је спровео истраживање.

Објавила га је те 2017. године невладина, а у ствари провладина организација Истраживачки центар за одбрану и безбедност, позивајући се на теренско истраживање спроведено на узорку од 1.117 испитаника у 11 општина и градова у Србији, и путем сајта те организације на интернету још њих 1.382. У јуну 2018. године, представница Центра Јасмина Андрић рекла је да се за увођење обавезног служења војске изјаснило 75 одсто женских испитаника и 77 одсто мушких. Она је навела и кључну ствар, коју су режимски медији прећутали – да је највише оних који су за увођење војног рока – 79 одсто, старије од 60 година, док их је најмање – 69 одсто, старости између 40 и 49 година.

На представљању истраживања била су и два пензионисана генерала, Божидар Форца и Видосав Ковачевић, који су избегли да одговоре на више пута поновљена питања новинара– колико би Србију коштало поновно увођење војног рока и може ли буџет то да издржи.

Онда су у јавности кренуле полемике, подсећало се на изјаву ранијег ресорног министра Зорана Ђорђевића да би то коштало 600 милиона евра, што је новац који држава нема, па га је онда исправљао ко би други него Вучић, твдећи да је тај мислио на једногодишњи рок, да би он, Вучић, цифру свео на "90-120 милиона евра". Ту цифру Вучић је недавно "кориговао" на 70-80 милиона евра, али је рекао да се и то разматра. Та "разматрања" трају већ годинама, а какво је стварно стање?

РЕАЛНА ПРИЧА

Војска Србије тренутно не располаже ни са једним неопходним ресурсом за поновно увођење обавезног служења војног рока. Касарне, објекти у њима, као и све оно што је неопходно, почевши од кревета, душека, постељине, преко опреме, обуће, одеће, до позадинских сервиса у којима би се све то прало, чистило и одржавало једноставно не постоје у оном обиму који је неопходан да задовољи потребе толиког броја људи. Потом– војнички ресторани, особље, кувари, материјалне и финансијске потребе… Све су то питања на која у овом моменту нема одговора, а нема ни капацитета. Када би се све ово некако и решило, поставља се питање да ли Војска Србије тренутно има старешински кадар који, поред свих осталих обавеза, може да изнесе обуку са већим бројем војника. Упућени тврде да нема.

Након првог упућивања лица старијих од 30 година на 15-дневну вежбу, закључак старешина који су обуку са њима реализовали био је да су ту генерацију некако извели, уз огромна жртвовања и прековремени рад, али да за континуитет немају капацитета у оспособљеном старешинском кадру, који би то могао да реализује квалитетно

Илустрација – након првог упућивања лица старијих од 30 година на 15-дневну вежбу, закључак старешина који су обуку са њима реализовали био је да су ту генерацију некако извели, уз огромна жртвовања и прековремени рад, али да за континуитет немају капацитета у оспособљеном старешинском кадру, који би то могао да реализује квалитетно.

Како објашњава један од извора "Времена", пре сваког размишљања о увођењу војног рока неко би морао да укаже на проблем да сваки директор јавног комуналног предузећа има већу плату од генерала Војске, а да су плате људи истог ранга у војсци скоро дупло мање од оних у МУП или БИА. "Колико има комуналних милицајаца у Београду – како је могуће да они имају боље плате од припадника војске, да начелник Комуналне милиције има већу плату од генерала? Колики је просек плата у Градској чистоћи у Београду? О чему онда причамо? Није ни чудо што људи беже из војске", каже тај извор, који је разочаран неуспехом професионализације војске и увођењем активне резерве.

"Активна резерва није измишљање рупе на саксији него нешто што имају све армије света, уз потребну законску регулативу. Али не да ангажујеш људе за чишћење круга или копање, него стручњаке из разних области, који су са војском потписали уговор о ангажовању, и да они за то време не буду на губитку, него да имају бенефите, и они и њихове компаније – да добију предност у пословима са државом. Лако је ангажовати и платити неког да копа ровове, али треба наћи стручњака за информатику или радарска средства", указује он.

Тај извор износи и податке да је пре 2011. године, када је обавезни војни рок укинут, законску могућност такозваног приговора савести користило 50 одсто регрута, "од њих десет, пет је хтело да служи на геријатрији". "У међувремену су се, захваљујући друштвеним мрежама, генерације одвикле од војске, чак и у крајевима где је важило правило ‘ако ниси служио војску, не можеш да се жениш’. Замисли шта би се десило да се уведе обавеза служења и да регрутима одузмеш мобилне телефоне или у касарнама да блокираш интернет, настала би побуна", илуструје он.

Други извор, такође бивши официр који се бавио тим питањем, указује да се из свих тих изјава потврђује како "не знамо ни одакле смо пошли, ни где се налазимо, ни куда смо се упутили". Због тога, одлуке се доносе стихијски, на основу тренутних захтева спољних центара моћи, са минималним утицајем на њих.

"Знам за догађај од пре пар година у коме се разговор водио између једног пуковника и тадашњег министра спољних послова Ивана Мркића. Пуковник је питао: ‘Господине министре, да ли ми можете рећи укратко какви су наши стратешки циљеви на спољнополитичком плану за наредних пет година? На то му је Мркић одговорио: ‘Господине пуковниче, о каквим ви то петогодишњим циљевима питате? Ми смо мала земља и не можемо тако дугорочно да гледамо. Ми свакодневно пратимо кретања у региону, Европи, па и свету, и у складу са тим променама дефинишемо и курсеве нашег спољнополитичког деловања.’ Отприлике тако је и са враћањем обавезе служења војног рока".

ДЕМОГРАФСКА КАТАСТРОФА И СТРАНИ "ПАПИРИ"

"Последице ове одлуке о укидању обавезног рока су имале још низ других негативности, јер укидање и смањење издатака по том питању није донело бољи материјални статус оном делу професионалних припадника који су остали у војсци. Напротив. Недостатак војника је даље изазвао срозавање угледа сваког припадника, јер су обавезе и активности остале исте, а број извршилаца је био све мањи, па смо дошли у ситуацију да се чак и подофицири и млађи официри ангажују на војничким пословима, од стражарске службе до чишћења круга касарне и других ствари, да их не набрајамо даље, има их много. Све мање су се бавили обуком и усавршавањем својих војничких вештина и способности", прецизирао је тај извор.

И кључно питање – ко ће се одазвати позиву у војску, ако се пренебрегне чињеница о могућности "приговора савести" и "татиним синовима". У Србији се годишње роди око 60.000 беба, а мање од пола су мушкарци. Оно што политичари заборављају јесте чињеница да постоји институт двојног држављанства и да младићи који га поседују нису дужни да служе војску ако она није обавезна у тој другој земљи

"Друга негативна последица, која у дугорочном смислу може имати још озбиљније последице од ових, јесте прогресивно смањење резервног састава, где нам неке пројекције говоре да већ од 2025. године војска неће имати попуну из резерве. То је проста математика: сваке године се из резервног састава брише излазно годиште, што је на нивоу Србије више десетина хиљада људи, рекао бих чак да се ради о 100.000 и више, а у резервни састав улазе они који су добровољно одслужили војни рок у току године, а то није ни 2.000 на годишњем нивоу", упозорио је тај извор.

Он је рекао и да је на тај проблем током прошле године министру Вулину покушао да укаже један од начелника који се бави тим питањима, на шта му је он одговорио контрапитањем: "Колико сте година у војсци, господине пуковниче?", и даљом констатацијом: "Очито да ништа нисте научили за толико година проведених у војсци".

И кључно питање – ко ће се одазвати позиву у војску, ако се пренебрегне чињеница о могућности "приговора савести" и "татиним синовима". У Србији се годишње роди око 60.000 беба, а мање од пола су мушкарци. Оно што политичари заборављају јесте чињеница да постоји институт двојног држављанства и да младићи који га поседују нису дужни да служе војску ако она није обавезна у тој другој земљи. Ретко које дете избеглица из Хрватске, практично ниједно, због чланства те земље у ЕУ, нема хрватске "папире". Исто тако и Мађари из Војводине (можда и они из Врања), Румуни, Словаци, Бугари… Плус БиХ и Македонија… Треба онда запитати политичаре који најављују служење војске колики ће им бити годишњи контигент? А некад је само са подручја београдског војног округа у војску слано 25.000 младића…

(Време)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер