Одржан протест академске заједнице испред Владе Србије: "Знањем бранимо истину. Власт не заустављају аргументи, већ упорност људи који одбијају да се повуку"

Побуњени универзитет је (опет) на раскрсници - стоје на старом месту, на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, и подсећају на годишњицу свог протеста који се, између осталог, односио и на уредбу Владе Србије која смањује научни рад на факултетима и представља, како кажу, отворену казну за подршку студентском протесту.

Годину дана од почетка протеста дела академске заједнице, симболично названог „Универзитети на раскрсници“, запослени у високом образовању окупили су се вечерас испред Владе Србије, како би још једном подигли глас у одбрану универзитета и поручили да не одустају од борбе за одбрану аутономије.

Саобраћај је блокиран на раскрсници Немањине и Улице кнеза Милоша, на згради Министарства спољних послова постављен је транспарент “Јер студенти побеђују", а на згради владе транспарент "Студенти побеђују”.

Осим представника академске заједнице, присутни су и представници београдских зборова.

Професорка Весна Поповић, проректорка Универзитета уметности у Београду, рекла је да су пре годину дана професори на тој истој раскрсници још једном подржали студентске захтеве, али и истакли своје.

Професорка Весна Поповић: На сваком кораку се гуши наша аутономија

"То није био хир академске заједнице, већ вапај да престане бесомучно урушавање високог образовања и да одговорни прво разумеју проблем, а потом да заједнички нађемо решење. Уместо побољшања, натерани смо да примењујемо неприлагођену, нетестирану и неуставну платформу СПИРИ. Плате примамо усклађене са уредбама које не вреднују ни наша знања, ни образовања, ни потребе, ни достојанство - уредбу 5:35 која је још на снази. Уместо могућности да наставни процес обављамо слободно, на сваком кораку се гуши наша аутономија", рекла је она.

Казала је да су за ових годину дана сазнали "да се факултети могу основати преко ноћи, а акредитација за два и по месеца, без простора, библиотеке, чак и без студената".

"Сазнали смо да смо подељени на подобне и неподобне, да не можемо да наступамо, режирамо, глумимо, стварамо, да наступамо на фестивалима - осим на Канском. Не само то, већ смо сазнали да наши студенти не смеју чак да буду у публици", рекла је она.

Рекла је да не могу да се не запитају "која власт на свету не би била поносна што има једини Универзитет уметноси у ширем региону, Универзитет у Београду који рангиран у првих 1,8 одсто у свету, а универзитети у Нишу, Новом Саду у Крагујевцу међу девет одсто најуспешнијих у свету".

"Уместо награда и признања, наши универзитети су изложени увођењу страних факултета, са сумњивим акредационим процесима, пореклом и референцама, али о државном трошку. То је порука 'добри сте за свет, а не за нас'. То је одсуство сваке логике, стратегије, али и добре намере и знања", рекла је она.

Она је казала да је Универзитет увек у предности.

"Мимо своје образовне функције, он колектује једну ненадмашну силу, која је увек нова, свежа и спремна за промене, а због које Универзитет постоји - а то су студенти. Знањем бранимо истину, а истина је једна - студенти побеђују", рекла је она.

Професорка Опарница: Од чега се скривају уздржани и како могу да седе у Сенату?

Професорка Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду Љубица Опарница подсетила је да је професор Владимир Михић остао без реизбора и суочен је са могућим губитком посла.

"Сенат Универзитета у Новом Саду гласао је тајно - осам људи било је за, четири против, шест уздржаних. Шест уздржаних на тајном гласању и један неважећи листић! Правилником је предвиђено да гласање буде јавно, када је правница Ректората на то скренула пажњу, рекли су јој да 'Правилник сад може одмах да се измени, ако треба'. Није ли логично да се чланови Сената изјашњавају јавно и образложе свој став? Од чега се скривају уздржани? Како могу у Сенату да седе људи који се по важним питањима не изјашњавају? Немају став о једном извештају, а посао им је да то знају! До кад ћемо, драге колеге, гледати кршење законских норми, а у крајњем случају и здравог разума?", питала је она.

Казала је да морају "преузети одговорност што су дозволили да недостојни део академске заједнице одлучује о судбинама осталих".

"Када будемо преузели одговорност, морамо је и тражити. Ово не сме остати у фасцикли, уз објашњења 'натерали су ме, имам децу'. Па и Владимир Михић има децу!", рекла је она.

Професор Факултета музичке уметности и познати флаутиста Љубиша Јовановић

Након обраћања професорки, редовни професор Факултета музичке уметности и познати флаутиста Љубиша Јовановић одсвирао је нумеру Јохана Себастијана Баха.

Професорка Стефановић Станојевић: Власт не заустављају аргументи, већ упорност људи који одбијају да се повуку

Професорка Татјана Стефановић Станојевић са Департмана за психологију Филозофског факултета у Нишу рекла је да је уредба 5/35 била само почетак најгрубљег кршења аутономије у савременој историји.

"Наше неодустајање је једино са чим не знају да се носе, јер то не разумеју. Наше неодустајање у име образовања, студената и принципа - а без материјалног интереса, уз силне притиске и жртве - сигурна сам да они то ништа не разумеју", рекла је она.

Она је испричала са каквим се проблемима и "апсурдним" ситуацијама суочавају студенти са југа Србије, откако је Влада Србије "смислила да оснује тзв. Факултет за српске студије".

Студенткиња Медицинског факултета: Достојанство се не предаје, достојанство се брани

Студенткиња Медицинског факултета Теодора подсетила је да су прошле године студенти и професори 17 дана стајали даноноћно на раскрсници код Владе Србије.

"Из тога смо понели једну важну лекцију - достојанство се не предаје, достојанство се брани", рекла је она.

Указала је са чим су се све студенти и наставници суочавали на Медицинском факултету након "незаконите смене деканке Татјане Симић и постављања заредом три вршиоца дужности".

Професор Авдић: ДУНП је платио цену као мало која установа

Џенан Авдић, асистент са Државног универзитета у Новом Пазару, рекао је да њихови проблеми већи него на осталим универзитетима, већ да се кроз пример ДУНП-а најбоље види стање које се дешава у целокупном високом образовању.

"Оно што се дешавало на ДУНП-у подсећало је на експеримент да се покаже како то изгледа унивезитет лишен аутономије, слободе и критичне мисли. ДУНП је у тој борби уложио све што је имао и платио цену какву је мало која високошколска платила. Претходне две године близу 40 наших професора протерано је са ДУНП-а. Њихов једини грех био је то што нису пристале да ћуте", рекао је он.

Професор Славковић: Сакрили су прославу пола века постојања Универзитета у Крагујевцу

Доцент Вукашин Славковић са Универзитета у Крагујевцу захвалио се колегама са БУ и Побуњеног универзитета због замерки које су изнели на систем СПИРИ.

"Сумањм да ће један апартчик као (Владан) Петров, који је свој пут до Уставног суда пробио кроз Ћациленд било шта да уради, али на нама је да не одустанемо. Друго што сам желео да кажем јесте да се десила једна огромна срамота у Крагујевцу. Универзитет у Крагујевцу ове године слави пола века постојања. Ако нисте за то чули, нисте криви. И они су се трудили да то сакрију, да прославе сами, да нико не дође. Знате зашто, јер је на тој назови прослави било забрањено поменути Београдски универзитет и ректор Ђокић. То остаје на трајну срамоту наших колега које су то урадиле", рекао је он.

Професор Фриц: Нек се Славица, Дејан и Ђуро усуде да уђу у амфитеатре и погледају својим студентима у очи

Доцент Ненад Фриц, представник Побуњеног универзитета у Београду рекао је да Универзитет у Београду овде године прославља 218 година постојања и да су кроз њега прошли разни људи.

"Кроз њега су за ових 218 година прошли разни - и паметни и глупи, и визионари и кратковиди, и поштени и варалице, и галантни и сецикесе. Никог од њих више нема, а Универзитет у Београду - ево га међу 400 најбољих у свету", рекао је он.

Он је рекао да је неко наиван, на самом почетку, можда помислио да није лоше када су на водећа места добили Славицу Ђукић Дејановић, Ђура Мацута, Дејана Вука Станковића...

"То су људи из академске заједнице, можда су мислили да ће нам они помоћи да радимо боље. Кратко је време прошло, они су се осилили, а своје студенте, колеге и професију су издали. Нек тако силни сутра уђу у амфитетатре, учионице и лабораторије, да својим и нашим студентима кажу у очи да смо ми убице, блокадери, терористи, пицулићи, усташе, како нас називају свих ових годину и по дана. Нек нам и кажу како је дете избачено из вртића у Пећинцима, како је професорка избодена ножем на путу до пијаце и како су једна Јелена и један Владимир и многи други за годину и по дана остали без посла ", рекао је Фриц.

(Н1)