Тонино Пицула: Уместо да буде мотор процеса проширења ЕУ, Србија је постала његов кочничар. ЕУ не би смела да води трансакцијску политику - да затвара очи пред кршењем људских права у замену за одређене политичке, или економске интересе

Известилац Европског парламента за Србију и хрватски европарламентарац Тонино Пицула изјавио је данас да је Србија постала кочничар процеса проширења ЕУ уместо да буде мотор.

Он је то рекао за хрватски Н1 телевизију коментаришући што је Европски парламент усвојио његов извештај о напретку Србије на путу према чланству у Европској унији у којем се оцењује да је европски пут Србије знатно успорен, а у појединим подручјима забележено је и назадовање.

Пицула је рекао да расте интерес еврозаступника за политику проширења, па тако и за Србију, као и да су европосланици у великом броју желели да учествују у изради документа који сматрају важним јер се односи на државу која има највећи потенцијал за чланство у ЕУ.

„Нажалост, то се годинама не догађа. Уместо да Србија буде мотор процеса проширења, постала је његов кочничар“, рекао је Пицула.

Он је указао да се о Србији не може говорити одвојено од њеног утицаја на регион, односно на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Косово.

„Настојали смо да ускладимо геополитичку важност политике проширења са стварним стањем на терену, ослањајући се притом на извештај Европске комисије која је крајем прошле године представила повереница Марта Кос. Она су била изразито критична према властима у Србији“, рекао је Пицула наводећи да је комисија додатно пооштрила своју оцену након доношења закона које назива „Вучићевим законима“.

Он је рекао да је ЕК у мају довела у питање напредак Србије према чланству, али да је касније променила тон.

„Због утицаја одређених држава чланица које желе Србију задржати у орбити европских интеграција. Мислим пре свега на стратешке интересе Париза и Берлина. Немачка и Француска, по мом мишљењу, утицале су на промену става Комисије, која није била доследна у својим оценама, за разлику од Европског парламента који је свих ових година критички интониран према ситуацији у Србији“, истакао је Пицула за Н1.

На питање о разликама између његовог извештаја и става Комисије, Пицула је упозорио да се покушавају занемарити чињенице.

„Чини се да ће остати на покушају да се игнорисањем чињеница помогне аутократском режиму да остане на европском путу“, рекао је хрватски европосланик из опозиционе Социјалдемократске партије.

Он је подсетио и да се осам од 27 држава чланица успротивило отварању трећег кластера у преговорима са Србијом што показује да велики број држава чланица не види разлог за наставак политике проширења према Србији у садашњим околностима.

На питање какву би поруку упутио властима у Србији и како би ЕУ требало да реагује, Пицула је одговорио да се треба доследно држати критеријума за чланство.

„ЕУ не би смела да води трансакцијску политику према државама кандидатима, односно затварати очи пред кршењем људских права и темељних вредности у замену за одређене политичке или економске интересе“, рекао је Пицула.

Он је оценио и да је вишегодишњи антиевропски наратив оставио последице на расположење грађана Србије и да је „антиевропски наратив у Србији и српским медијима довео до тога да чланство у ЕУ више није популарно“.

(Данас, Бета)